Чешки пар туриста је посетио Париз. Били су ту и пре 10 година. Ово је њихова прича.

“Хтели смо обновити своје успомене и опет удахнути француску романсу. Истина, мало нам је зазвонило на узбуну како су ниске цене авио карата Air France-а.

Лет је био добар и укрцали смо се с аеродрома у воз који ће нас одвести у центар. И ту смо искусили први шок: не само да је Северна железнича станица затрпана је смећем…

…него готово да нигде нисмо видели белог Француза!  То нас је шокирало до сржи.

Сместили смо се убрзано у близини Sacre Coeur, но ту је ситуација изгледала још и гора.

Кад смо сишли у метро да дођемо до главних туристичких атракција, одједном смо сазнали да смо у вагону супруга и ја једини белци. А био је петак око 14 сати.

Lувр, који је увек био пун посматрача и туриста, сада је напуштен, али окружен патролама наоружаним до зуба. Они вас гледају са сумњом и не мичу прст с окидача. А ово није обична полиција, него војска у пуној опреми! Како се испоставило, у Паризу се готово годину дана живи у изванредном стању.

На улицама је гомила миграната, пуне су их радње, чији су власници избеглице. Одакле су сви ти дошли? Околиш Ајфеловог торња с Африканцима, арапским коцкарима, просјаци из свих делова света, као и џепароша.

Било је то застрашујуће искуство. Могу замислити шта се догађа у Марсеју и Цалаису где мигранти већ де факто имају успостављена своја правила. У Француској кључа грађански рат, то је оно што ја кажем. Стога препоручујем да не идете тамо – Опрости, драга Француско!

Хвала Богу да немамо нешто тако слично у Чешкој!”

Француска је готова. Два паралелна система могу овако једно време егзистирати. Онда ће се урушити инфраструктура у појединим деловима. Енклаве. “Крајине”. Балвани. Паралелна власт. Интерни сукоби за успостављање хијерархије.

И пад Римског царства је био подужи процес, а не једна изгубљена битка на бојном пољу.

То је тако када лево-либерални владају. Самоуништење. Либерализам је ментална болест. (Да, заиста постоји анатомска разлика између мозга левичара и десничара: амигдала)

Ово је дезинтеграција једне велике нације. Види се колико су јаки НВО медији када француски бирачи и даље на изборима гласују за наставак свега овога (у облику банкарског службеника Макрона). Шта је то онда него лудило. Суицидални култ.

Француски Пут без повратка.

Advertisements