Његову светост патријарха српског Иринеја имао сам част да упознам за Аранђеловдан 2010. године после литургије у Саборној цркви у Београду. Није било лако наследити на месту патријарха блаженопочившег патријарха Павла, који је за живота од стране народа проглашен за живог свеца.

Али морам да истакнем да приликом сваког сусрета са патријархом Иринејом увек имам много позитивних утисака. Било да је реч о службеним или приватним сусретима.

Имао сам ту част и да разменим с њим неколико реченица приликом више сусрета. Када сам у његовом друштву углавном ћутим, слушам и учим. Сада сам под великим утиском сјајним држањем нашег патријарха Иринеја поводом актуелних збивања у Црној Гори.
Овом приликом морам да истакнем део његовог одличног говора приликом дочека Православне нове године на платоу испред Храма Светог Саве.

Молебан испред Храма је служио патријарх Иринеј са свештенством Храма, а скупом на Светосавском платоу уједно је пружена подршка српском народу у Црној Гори, на Косову и Метохији и у свим српским крајевима поводом недавног усвајања спорног Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

Имао сам част да присуствујем Молебану и да у првим тренуцима Православне нове године узмем благослав од нашег патријарха Иринеја.

Патријарх је је у обраћању рекао да је претходна година била пуна искушења и невоља, како у нашем народу, тако и у читавом свету.

„Зато се молимо Господу да благослови време које је испред нас, да ово буде година милости божије, да нас Господ ослободи и лиши невоља које гледамо и које прете великом опасношћу и нашем народу и другим народима под сунцем. Ми смо се вечерас посебно окупили да се заједнички помолимо Господу за оно што се дешава у нашој братској и светој Црној Гори, за оно што наша браћа доживљавају и што им се спрема да доживе, што никада нису доживели. Безбожници су дигли руке на имовину светиња господњих, да је узму и потроше. Оно што се дешава у Црној Гори није никада дешавало у нашој историји, а верујем ни у светској. Хоће да нам одузму светиње и то они који са светињама никаквог заједништва немају. То што они спремају, то нису ни Турци чинили, ни они други који су били слични Турцима. Ово што се дешава у Црној Гори осудио је читав хришћански и православни свет. Они као да ушију немају да чују, нити очију да виде да је народ спреман да брани своје светиње. Са овога светога места упућујемо молбе свима који одлучују о томе, да се оставе светиња божијих, да се оставе црквенога имања јер она не служе само представницима цркава, него целоме народу…молимо их и надамо се да ће проговорити успавана савест њихова да одустану од својих намера“, рекао је између осталог је патријарх српски.

Његова светост патријарх српски Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске постављен је за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове светости патријарха српског Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

На дан Свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану рукоположен је у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао упућен је на постдипломске студије у Атину, а 1969. постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове светости патријарха српског са титулом Епископа моравичког, а 1975. изабран је за Епископа нишког.

На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године, изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.

Чин устоличења Светејшег Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског господина Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на светој архијерејској Литургији у саборном Светоархангелском храму у Београду. Свету архијерејску Литургију је служио Његова светост патријарх српски Иринеј уз саслужење своје браће архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке православне цркве.

Имао сам слободу да у овој колумни пишем из срца о нашем патријарху српском Иринеју.

Свим верницима православне вероисповести и српском народу честитам ПРАВОСЛАВНУ СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ!

Здрави и весели били!

Др Угљеша Мрдић

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here