Мило Ђукановић, председник Црне Горе и апсолутни владар свега што јесте у тој држави, недавно је имао интенцију да прошири своје богатство и моћ на начин што би присвојио и интернет у основном значењу те речи, јер се на њему могу наћи разне истине и докази који би му могли уздрмати столицу.

Међутим, након што Вожду сужњеви појаснише да је наведено немогуће, јер вести и објаве контролише онај ко их прави, што је у основи и дефиниција истраживачког новинарства, Милу не би право што је морао да се задовољи контролом тек неколико интернет портала.

Од тада, Ђукановић је отпочео да се бави уређивачком политиком портала на којима се објављују баш онакве вести какве Мило воли, кратке, јасне, прецизне и лажне. Оне које говоре о Ђукановићу као о најбољем председнику/премијеру једне државе у задњих 30 година, и истовремено оне које о његовим неистомишљеницима, да не кажемо опонентима, говоре као о слугама и послушницима самог сотоне, који жели да свргне Мила са власти, јер му је Црна Гора једино што недостаје у богатој ђаволској колекцији.

Због тога Мило сваку вест пре него што се објави на фантомским порталима, пажљиво прочита, дода и одузме, каже ова слика може или не, јер је несумњиво школованији и способнији од самих новинара. У свему томе, Милу помажу поједина лица из његове агентурне мреже, његове београдске бубашвабе и штакори (нећемо их помињати, знају они ко су и шта су, ми знамо ко су и шта су, где су и где ће бити ускоро), којима је довољан један миг од црногорског владара да отпочну са кампањама објављивања најбесомучнијих лажи и неистина о Миловим противницима, да не кажемо неистомишљеницима. Таквих као они, што им само пертла вири, Мило има на извоз…

--

Leave a Reply