У минулим епохама територија наше државе је често бивала на периферији главних токова мисли и идеја доминантних цивилизацијских кретања. Све једно је да ли причамо о времену славног Ромејског царства, Отоманске империје, Аустрије…. долазак нових идеја, ишао је споро и са закашњењем. Можда је то и кључан разлог зашто југословенског идеја и није заживела код нас за разлику од немачког и италијанског националног покрета. Kао што је некада било, тако је и данас, бројне идеје и покрети које су у последњој деценији мењали Западни свет опет су са закашњењем коначно стигле и код нас, наводи у свом ауторском тексту историчар и директор Историјског архива Града Новог Сада, Петар Ђурђев.
Најразличитији покрети у року од једне генерације направили су од САД-а непрепознатљиву државу
Данашња динамика развитка социјалних покрета, који грубо руше традиционалне вредности кроз комбинацију различитих метода и начина, класификују се кроз различите идеологије. Kритична расна теорија, трансродна идеологија и тзв. Пробуђена(Wоке) култура заувек су промениле, до не тако давно, нама познату Америку. Најразличитији покрети, који као да су сви деловали по уџбеницима Отвореног друштва, у року од једне генерације направили су од САД-а непрепознатљиву државу не само за нас, већ и за добар део америчке популације. Део ове идеологије лако је код нас нашао плодну тле у недогледима аутошовинистичке и друго-србијанске мисли.
Недавно смо видели експлозију тих идеја, које су двосмерно у отвореној бујици кренуле према државном руководству Републике Србије а затим и према врху Српске православне цркве. Kао по већ опробаном систему мрежног активизма, почели су да се јављају људи, који су са аспекта моралне супериорности и самопроглашене интелектуалне изузетности, кренули у крсташки рат за ваљда како мисле, своје принципе и неко боље сутра. Не морам овде да пишем да бројни од тих моралних крсташа својим животом али и делима ни најмање не потврђују за оно што се боре али у једном духу скојевске фанатичности кренули су у бој са свиме што не одговара њиховом виђењу света. Поштовање туђих права, личности или живота за њих не постоји. Зато је ваљда и оправдано нападати нечију породицу или унижавати друге до тог степена где им се одриче и само право на постојање.
Присталице ових политичких идеја се отворено залажу ЛГБТK+ идеологију што је у супротности са хришћанским учењима о породици
Али да се у овом моменту вратимо на тзв. Пробуђену културу и на примерима упоредимо да ли њена начела имају подударања са оним што кроз сада пролазимо. Присталице ових политичких идеја се отворено залажу ЛГБТK+ идеологију (не права, јер аутор ових редова чврсто стоји на становишту да се људска права морају поштовати и чувати), што свакако јесте у супротности са традиционалним хришћанским учењима о породици и сексуалности. Зато и јесу сви здружено скочили у напад на из контекста и селективно приказан део говора патријарха Порфирија јер се неоправдано надају да ће Закон о родној равноправности бити рупа у зиду кроз коју ће у Србију доћи идеологија трансродности. Не улазећи у расправу о поменутој идеологији морам рећи да би овако једно круцијално питање у нацији која демографски изумире, ипак морало ићи на референдум, па да се грађани слободно да ли желе овакве норме у свакодневном животу. Због тога ће и данас као и сутра патријарх бити оштро нападан.
Другу ствар коју препознајемо у тзв. Пробуђеној култура јесте култура поништавања и осуде. Свако ко не одговара аршинима ове идеологије мора бити изопштен из јавног и медијског живота, он једноставно мора нестати. Да ли овакав дискурс препознајете у деловању опозиционих лидера и душтвених активиста према Председнику, Александру Вучићу ,министру одбране, Милошу Вучевићу или према српском Патријарху, Порфирију. Да ли су лидери опозиције понудили бирачима било какву идеју у областима друштвеног и економског живота или се само траже главе неподобних? Да ли су дежурни критичари система икада ушли у расправу о формирању и реализацији државног буџета, да ли уопште разумеју комплексност државног система ? Да ли су критичари Патријарха икада приступили светој тајни исповести или причешћа а узимају за право себи да говоре шта треба Патријарх да ради и говори? Да ли су критичари Милоша Вучевића подигли економију Новог Сада из пепела пљачкашке приватизације и наставиле препород наших оружаних снага? Јасно је да су све те несувисле критике усмерене не само против појединаца већ и вредности нашег друштва јер критика ради критике никада није давала резултат.
Да ли у моменту када су Србију погодиле невиђене трагедије треба да кренемо путем нових подела и сукоба
Овај начин размишљања дакако је у супротност са хришћанским учењима о праштању и искупљењу и јасно указује на идеологију касног капитализма која за победника тражи све а побеђеном не оставља ништа, па чак ни људску милост. Да ли у моменту када су Србију погодиле невиђене трагедије, када се зло пројавило у Београду и Младеновцу, треба да кренемо путем нових подела и сукоба? Да ли ће нам протести, за које већина учесника не зна ни ко их организује могу да донесу бољитак? Једном смо имали пети октобар… да ли нам треба, како неки прижељкују, неки Мајдан у Београду и ново болно проливање братске крви?
Мишљења сам да у овом мору дезинформација морамо као друштво смоћи снаге да погледамо у један део правеих узроке дешавања. Након петооктобарских промена, у серији неразумних али и планских реформи, школа је изгубила васпитни карактер. Створен је систем у којем сви треба да су срећни и успешни а не васпитани и образовани. Увођењем кутака за смиривање на часовима, компликовањем процедура за изрицање васпитних мера и подстицањем нереалних апетита родитеља за успехом, довели су просветне раднике и ученике у лавиринт из којег нема излаза. Једина шанса је повратак ка систему који поред награде зна и за одговарајуће казне. Мислим на казне које не воде само рачуна о интересу појединца већ и интересу заједнице.
Наше друштво се једним делом налази у стању оркестриране-мрежне психозе
Али ту ће нам се одмах испречити нови аспекти Пробуђене култура која наглашавају индивидуалну аутономију појединца према свету и чврсто одбацивање ауторитета, традиције и колективних вредности. Овакво мишљење нужно води ка рушењу институција, идеје саборности и нове нападе на личности које својим ауторитетом представљају препреку за поклонике нових идеологија. Зато и јесу толико бескомпромисни напади на личности које се виде као темељи очувања традиционалних вредности. Зато јесу напади усмерени ка Александру Вучићу, Милошу Вучевићу, Патријарху Порфирију, епископу бачком, др Иринеја Буловића и другима.
Ако погледамо задња дешавања кроз филтер Пробуђене идеологије, јасно ћемо препознати моделе који се као прекидачи пале и гасе и стварају незадовољство у јавном мњењу и бивају усмерени тачно према одређеним метама и у тачно одређено време. Наше друштво, које се једним делом налази у стању оркестриране-мрежне психозе, тренутно се налази пред великом раскрсницом али сам убеђен да ће остати на путу очувања суверености и традиционалних вредности и да неће поћи измаглицом превртљивих идеологија и туђих наметнутих норми.