Шести по реду протест против насиља одржан је данас у Београду и прозападна опозиција послала је јасну поруку.

Након што је опозиција признала да протест ипак није народни већ прозападни, организација протеста је постала озбиљнија али народ малобронији.

Шести излазак на улице свакако ће остати упамћен из много разлога.

Један од говорника био глумац Милан Марић и члан ЛДП-а, такође заговорник аутошовинистичке идеје да се у Сребреници десио геноцид, борац за права ЛГБТ+ и свих осталих комунолибералних агенди без изузетка, јер та подршка по дифолту иде шаблонски, а супротних традиционализму.

Оно што је такође обележило дан јесте и велики број Хрвата и муслимана који су специјално за ову прилику стигли у Србију. Међу гостима највише се истакао хрватски писац Домагој Маргетић који је овај протест видео и као добру прилику да организује промоцију своје књиге. У те сврхе искористио је и друштвене мреже где је противницима СНС сервирао причу како је председнику Србије малтене позлило када је он дошао јер носи доказе о убиству Владимира Цвијана које ће можда показати на промоцији књиге а можда и неће. Ко дође и купи књигу сазнаће и сам.

Маргетић је два дана пред протест већ драмио и чудио се, као потпуно необразован човек, зашто га прати полиција када је он само мало претио председнику државе чији гост и као страни држављанин позивао на насилно рушење уставног поретка. Што каже Ненад Чанак, задржавање новинара на граници два сата дуже, па то нема нигде. И заиста нема, јер да је то радио српски новинар у Хрватској или било који новинар у било којој земљи тешко да би био пуштен и да му се настави даље непријатељско деловање.

Ипак сцена која је показала право лице и послала јасну поруку прозападне опозиције, која више неће ни изборе а ни насилно рушење власти, јесте потез једног од учесника протеста који је стао испред улаза главног улаза у зграду Владе Србије и уринирао по вратима.

У стилу иконе комунолибералног света који тежи прогресивном западу и авангарди Марине Абрамович, протест је завршен баш у том паланачком духу, бедном и пуном инфериорности у односу на прљави запад, пишањем по држави и народу. Они који су донели пети октобар, и 25 година касније прижељкују шести октобар, од паљења скупштине уништавања и крађе државне имовине, дошли су до јавног уринирања.

Оставите Коментар