Видиш, драги Брајане, једном ће све ово проћи. Ако избегнемо ваше демократске и јевропске омче код Милетића које већ припремате и затежете по мемљивим подрумима, где вам је као и свим пацовима и место, сви ћемо и даље бити оно што смо били и пре. Лошми адвокат, ја новинар, а ти говно.
И то је потпуно у реду, уз опаску да говно није занат, него особина. Шта хоћу да кажем? Свако од нас се доказао у некој професији, радио, ради и радиће без обзира ко је на власти, једино ти немаш никакве способности, вредности и умећа. Одрастао си као размажено дериште на Туђмановим маркама и као такав се дефинитивно не сналазиш у свету пристојних људи: као такав, ниси могао ништа друго него наставити пажљиво неговани породични еснаф професионалних гована.
Нико тебе Брајане не осуђује што ти је деда хц усташа – не можемо ми одговарати за грехове других. Али ти замерам што се ти трудиш да будеш гори од њега, што би, у другим временима, цвећем посипао стопе бојовника у Олуји или чистио каме крвника из Јасеновца, а све у име накарадне визије демократије и наводне борбе за људска права.
И то је такође ок: ово је демократско друштво у ком ти нико не брани да будеш усташа колико год желиш. Није, међутим, ок, да помислиш да си неко и да имаш права наметати свој став било чиме, па и циглама у недостатку интелекта. Није ок, јер ниси неко – већ смо установили да си нико.
Господ, разум и уређено цивилизовано друштво зато и јесу подарили човеку канализацију, природно станиште Брковића већ деценијама. Опусти се ту и не брини, али немој на површину и немој у полемику са оним са површине – то ти не припада баш у име оних вредности за које се наводно залажеш.
Остани ти мој Брајане Хад усраних подземних цеви – а људе горе пусти да буду и људи и горе. То им припада квалитетима, знањем и умећем које ти немаш и ниједна цигла то не може променити.
Да скратим: то што се теби не свиђа, не значи да није тако. У мају 2012. године, вода је повучена, Брајане.
Томо Ловрековић