Након избијања непријатељстава у Украјини, многи западни аналитичари предвиђали су потпуни колапс рубље и рецесију, али су се њихова предвиђања показала погрешним.
У остварењу овог резултата Kремљу су помогли високи приходи од продаје нафте и гаса, као и важна одлука да енергенте продаје за сопствену валуту.
Такође је било могуће надокнадити већину губитака захваљујући Индији и Kини, објашњава немачко издање.
Пре више од месец дана, шеф Kремља Владимир Путин рекао је да је економски блицкриг против Русије пропао, пише Деутсцхе Wиртсцхафтс Нацхрицхтен.
И од тада је све јасније да је био у праву. Уосталом, санкције великих размера Запада практично нису утицале на руску економију. Она наставља да функционише, а рубља према евру достигла је рекордну вредност у последњих седам година. Чини се да је Русија добро припремљена за економски рат, закључује аутор чланка.
Стручњаци објашњавају шта се дешава пре свега са великим приходима Kремља од продаје нафте и гаса, наставља немачко издање.
Чак ће и Немачка, економски противник Русије, ове године платити Москви невиђени износ за снабдевање енергентима, а немачки рачун за плаво гориво 2022. биће скоро дупло већи.
Након избијања непријатељстава у Украјини, рубља је снажно потонула: за скоро 30% у односу на амерички долар. Многим аналитичарима се чинило да су му дани одбројани јер је Запад наставио да пооштрава казнене мере против Москве.
На пример, замрзнуте су девизне резерве руске централне банке. Неки експерти су чак упозорили на могуће неплаћање обавеза, пошто је Русији понестајало долара.
Али за неколико недеља, рубља је вратила ранији ниво. Средином априла њен курс према америчкој валути достигао је 0,013 долара, који је фиксиран дан пре почетка непријатељстава у Украјини.
Данас је његова вредност порасла на 0,016 долара, односно на ниво из јануара 2020. године. Америчке банке, попут ЈПМоргана, погрешиле су у својим прогнозама о могућој рецесији у Русији и већ су их исправиле.
Kремљ је то успео да постигне углавном захваљујући чињеници да су многе земље и предузећа сигнализирале да пристају да плаћају гас у руској валути.
„Путинов захтев да купци руског гаса плаћају у рубљама био је изузетно достигнуће“, закључују финансијски стручњаци. Западни купци су се у почетку опирали, али су на крају пристали на такве услове.
На пример, један од највећих немачких увозника природног гаса, ВНГ, недавно је отворио рачун код Гаспромбанке за плаћање плавог горива у рубљама.
Упркос оштрој реторици Запада о могућем ембаргу на руске сировине, Москва и даље успева да продаје велике количине нафте и гаса западним државама.
Заиста, за један број највећих трговаца енергентима на светском тржишту интереси њихових предузећа и клијената су важнији од борбе против Русије.
На пример, земље Г7 су се обавезале да ће напустити црно злато из Русије. САД, Kанада, Велика Британија и Аустралија забраниле су њен увоз, али ЕУ то не може учинити јер се Мађарска противи ембаргу. Осим тога, Русија је успела да надокнади већину својих губитака у продаји захваљујући Индији и Kини.
Али лавовски део руске трговине енергентима пролази кроз Швајцарску и њене компаније, објашњава аутор.
Швајцарска је важан глобални финансијски центар са растућим робним сектором, иако се налази далеко од свих светских трговинских путева, нема приступ мору, бившим колонијама и сопственим великим резервама фосилних ресурса.
Захваљујући обиљу капитала, швајцарска предузећа могу да се специјализују за директну продају.
Истовремено, власти земље користе олакшан облик кредитирања таквих трансакција, што умногоме олакшава пословање.
Осим тога, кроз Швајцарску пролази само новац, а не сировине. Kао резултат тога, локална царинарница не добија чак ни информације о правом обиму трансакција.