Појачане политичке тензије и националистичке страсти, уз коришћење тешких речи па и пријетњи. Тако изгледа политичка сцена у Црној Гори у сусрет отварању расправе и усвајању Предлога закона о слободи вероисповести и правном статусу верских заједница, до краја године у државном парламенту.
Тензије су нарочито биле видљиве током последњих расправа посланика у Скупштини Црне Горе, због чега је председник парламента Иван Брајовић упозорио:

– Овде у овом парламенту и у читавој Црној Гори нико никога не треба да се плаши, никаквих немира и ванредних стања не може да буде. Држава је спремна да води рачуна о безбедности и сигурности ове државе. Може било ко од вас да шаље запаљиве поруке, али то неће утицати на функционисање грађана јер ће држава знати да врло прецизно сачува мир, стабилност и безбедност – рекао је он, пише РСЕ.

Наведено упозорење је изречено након најава дијела посланика опозиционих партија да ће користити сва средства да онемогуће усвајање Закона о верским заједницама.

Захтеви СПЦ

Иако Скупштина Црне Горе још увек није формално заказала датум почетка расправе, мада се помиње 26. децембар, СПЦ и просрпске политичке партије тврде да се владиним предлогом Закона о верским заједницама жели отети имовина тој цркви, и захтевају да се закон повуче из процедуре.

Нарочито су се у предвиђању потенцијалних немира у Црној Гори истакли посланици опозиционог Демократског фронта. Посланик Небојша Медојевић је, обраћајући се премијеру Душку Марковићу, рекао:

– Ви имате прилику да повучете тај Закон који може да закрви Црну Гору, као и уставна и статусна овлашћења. Ако мислите да ћете силом и насиљем решавати овако важна питања и понављати злу крв и отварати нове ране, ући ћете у историју али не као позитиван пример – навео је он.

Премијер Душко Марковић је поручио да је доношење Закона уставна обавеза Владе и о томе се разговара последњих пет година.

– Нетачно је да је Закон о верским слободама, закон који национализује црквену имовину. Прочитајте га, не манипулишите. Зашто Манастир Острог да буде у власништву српске Патријаршије (у Београду)? Не може. Морамо то да доведемо у ред шта год ви о томе мислили – рекао је Марковић.

Претходног дана, 17. децембра су посланици опозиционог Демократског фронта Славен Радуновић и Милан Kнежевић били експлицитнији у тврдњама да ће спречити расправу о Закону.

– Ми вам гарантујемо да нећемо дозволити да се преко нас живих гласа о том закону. Можете да нас побијете, можете да нас похапсите, доведите специјалне јединице, неће се гласати – рекао је Славен Радуновић.

Милан Kнежевић је позвао посланике Демократске Црне Горе који бојкотује рад Скупштине, да се појаве на седници када тема буде Закон о верским заједницама.

– Да зауставимо изгласавање овог закона, на начин да ћемо сви овде донети по флашу бензина, посути ове клупе, посути се и ми и ако треба да се запалимо и ми и ова Скупштина која не треба да постоји уколико је спремна да донесе овакав Закон о слободи вероисповјести – казао је он.

Ђукановић: Погрешна тумачења

На инсистирање дела опозиције да је Закон о слободи вероисповјести дубоко антисрпски акт, реаговао је посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Драгутин Паповић.

– Kао што нико у ДПС-у нема ништа против српства ни против српског наслеђа које постоји у Црној Гори, али имамо против белаштва и против четништва. Јер белаштво је уништило српство традиционалне Црне Горе – казао је он.

Делу седнице парламента је присуствовао и председник Црне Горе Мило Ђукановић који је поручио да део српских странака потпуно погрешно тумачи Закон о веерским заједницама.

– Апсолутна је неистина да се тим Законом отима имовина СПЦ стечена до 1918. године. Прво 1918. године није било СПЦ, она настаје као што знамо касније. Kоме смета да се кроз Закон, без икакве отимачине, кроз редован поступак пред црногорским судовима докаже шта је чије? Знате коме смета? Ономе који зна да то није његово и ономе ко жели да без доказивања задржи оно што је незаконито присвојио – рекао је Ђукановић.

Позивање Вучића у помоћ

И митрополит црногорско приморски СПЦ Амфилохије захтева да се Закон повуче.

– Овако опасан, недобронамеран и злонамерно припремљен закон не заслужује да се о њему дискутује и расправља у црногорској скупштини док не добије сагласност свих традиционалних цркава и веерских заједница у Црној Гори – рекао је он у изјави за „Дан“.

А Српски национални савет Црне Горе упутио је писмо председнику Србије Александру Вучићу у којем га позивају да се укључи у решавање проблема српског народа у Црној Гори јер је, како су казали, „Закон предвиђа отимање светиња СПЦ, што је последња фаза урушавања српског идентитета“.

Шта су узроци кризе?

Kоментаришући подизање политичких тензија изазваних најавом да ће Владин Закон о верским заједницама бити део дневног реда у Скупштини Црне Горе крајем године, политички аналитичар Борис Раонић каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) да Црна Гора улази у веома озбиљан проблем у више аспеката који су изазвани ниском политичком културом, лошим функционисањем институција и чињеницом да је пажња међународне заједнице смањена према Црној Гори.

– Улазимо у један озбиљан проблем, не само по питању Закона о веерским слободама, већ укупно по међунационалне односе у Црној Гори. У комбинацији са социоекономским проблемима, ниском политичком културом, појачаним националним страстима, лошим функционисањем институција унутар државе, ово може да постане веома озбиљан проблем.

Мене брине што по први пут у задње три деценије, Црна Гора нема довољну пажњу међународне заједнице. Мањак интересовања међународне заједнице, нагомилани проблеми и разочарење у политичке елите, могу да искомпликују ствари у правцу који до сада нисмо видели – оцењује Раонић.

СПЦ је заказала протестни скуп у Никшићу у суботу 21. децембра и најавила доношење мошти Светог Василија Острошког, што је из ДПС-а оцењено као нецивилизацијски и манипулаторски чин.

Најспорнија одредба Закона о слободи вероисповјести се односи на имовину верских заједница, где се каже: да ће верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе, изграђени или прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, постати државна својина ако не постоје докази о праву својине веерских заједница над тим објектима.

--

Leave a Reply