На порталима је „испливао“ прислушкивани разговор Миодрага „Даке“ Давидовића са Милом Ђукановићем из новембра 2002. године. Повод за разговор је усмени налог Ђукановића Давидовићу у коме од њега тражи да својим утицајем пацификује локалне силнике из Никшића повезане са навијачким структурама, а према молби Владана Батића, тадашњег министра правде у Влади Србије и председника ФК „Раднички“ из Обреновца, чији су играчи требали да гостују у Никшићу.
Из разговора са јасно види сва сервилности и дивљење које Давидовић исказује према Ђукановићу, уз салве хвалоспева због Ђукановићеве улоге у разбијању СР Југославије, као и његовог учешћа у договору са експонентима тадашње ДОС-овске власти у Србији око формирања ДЗСЦГ.
Транскрипт целог разговора можете прочитати ОВДЕ
Миодрага Давидовића зове Мило Ђукановић са броја 081/242-388:
Мило: „Ало“.
Дака: „Поштовање Предсједниче“.
Мило: „Ђе си Дака“.
Дака: „Најбољи могући потез на свијету си повукао. Свака ти част!“.
Мило: „Јел тако?“
Дака: „Свака ти част, то само могу…“
Мило: “Мило ми је да тако мислиш. Хвала ти.“
Дака: „То је једини начин да се побиједи та биједа и јад.“
Мило: „Па, да покушамо.“
Дака: „Нема ту сад, то је сад ријешено. Ја сам сигуран милион посто да ћеш побиједити.“
Мило: „Јеси добар?“
Дака: „Ја сам овде у Каменици. Мајка ми има једну јако тешку операцију срца. Ево, већ два и по сата траје. Мало сам забринут, право да ти кажем.“
Мило: „Ау, то сад траје. Ја сам мислио да си у Никшићу.“
Дака: „Не, не, у Каменици.“
Мило: „Биће то добро.“
Дака: „Па, јако тешко. Неку су тромбови покренути, то ако тако буде…“
Мило: „Ко ради операцију?“
Дака: „Радовановић.
Мило:“Нино је ту?“
Дака: „Јесте.“
Мило: „Јавићу ти се онда касније да видим како је то било. Ја сам хтио да те замолим за једну ствар, па можеш ти телефонирати некоме у Никшићу.“
Дака: „Није проблем.“
Мило: „Звао ме Батић синоћ. Његова екипа гостује данас у Никшићу. Као, по систему, није то уопште спорно да се игра, изгуби и све то. Него, они су мало уплашени (Батић). У Никшићу има мало препадања, овога и онога. „Можеш ли тамо јавити?“, реко „Могу, нема проблема, то су моји пријатељи, сигурно ће бити коректни домаћини“, јер он им је ваљда предсједник, а реко „Што се игре тиче, играће, па ће, највероватније, изгубити, али неће их нико препадати, угрожавати или било шта.“ Па можда јави неком у Никшић, нека им стави до знања да ми знамо да су они везани за њега (Батића), да је он наш пријатељ, да ми желимо да будемо добри домаћини према њима. А што се игре тиче, то се подразумијева шта треба урадити. Ето, само то.“
Дака: „Нема шта да бринеш, ти то знаш.“
Мило: „Ајде, па ћу се ја касније јавити да видим шта је било са мајком.“
Дака: „Честитам ти, Бог ти помогао. Заиста си хајдучки потез повукао.“
Мило: „Хвала ти.“
Дака: „Први пут у историји неко да тако нешто смисли.“
Мило: „Па, морамо да покушамо да решавамо оно што је најтеже“.
Дака: „Помоћи ћемо, наравно.“
Мило: „Ето, хвала ти. Ћао.“
Дака: „Са срећом, живио.“