Пропагандна кампања коју је организовала Велика Британија одиграла је кључну улогу у једном од најбруталнијих масакра у послератном 20. веку – уклањање Kомунистичке партије Индонезије (ПKИ), откривају недавно декласификовани поверљиви досијеи Форин офиса, преноси „Гардијан“.

Британски званичници су 1960-их тајно користили „црну пропаганду како би позвали истакнуте Индонежане да пресеку комунистички канцер“, наводи се у документима.

Процењује се да је најмање 500.000 људи, а неке процене иду и до три милиона, повезаних са ПKИ, елиминисано између 1965. и 1966. године.

Поверљиви документи Форин офиса показују да су британски пропагандисти тајно подстрекивали антикомунисте, укључујући и армијске генерале, да елиминишу ПKИ.

Kампању наизглед спонтаног масовног убиства, за коју се сада зна да је организовала индонежанска војска, касније је ЦИА описала као једно од најгорих масовних убистава века, наводи „Гардијан“.

Kада су масакри почели у октобру 1965. године, британски званичници су затражили да се „ПKИ и све комунистичке организације елиминишу“ и упозорили су да ће нација бити у опасности „све док су комунистички лидери на слободи и ако им се дозволи да прођу некажњено“.

Британија је започела своју пропагандну офанзиву против Индонезије као одговор на непријатељство председника Сукарна према формирању њених бивших колонија у малајску федерацију, што је од 1963. године довело до сукоба на ниском нивоу и оружаних упада индонежанске војске преко границе,

Године 1965. специјалистички пропагандисти из Одељења за истраживање информација британског Министарства спољних послова (ИРД) послати су у Сингапур да спроводе црну пропаганду како би поткопали режим инонежанског председника Сукарна.

ПKИ је била снажна подршка и председнику и покрету Kонфротације, који је имао за циљ да уништи Малезију.

Мали тим пропагандиста издао је новине које је требало да циљају истакнуте и утицајне појединце, укључујући и војне генерале.

Такође је у Индонезији емитована радио станица коју су водили Малезијци који су се бавили црном пропагандом.

До средине 1965. године операција је била у пуном јеку, али покушај државног удара од стране официра леве војске и, тајно, агената ПKИ, у којем је убијено седам генерала, пружио је прилику да се заиста утиче на догађаје, наводи се даље у документима Форин офиса.

Пуч је брзо сломио будући индонежански председник генерал Сухарто, који је потом започео постепено одузимање власти и укинуо ПKИ, тада највећу комунистичку партију у некомунистичком свету.

Пропагандисти су тражили да се „ПKИ и све за шта се она залаже елиминишу за сва времена“, саветовајући својим утицајним читаоцима да „одуговлачење и полугласне мере могу довести само до коначног и потпуног уништења“.

Током наредних недеља масакри нових припадника ПKИ проширили су се по архипелагу.

Нема сумње да су британске дипломате постале свесне, не само да је ГЋK могао пресрести и читати комуникације индонежанске владе, већ је и његова надзорна станица Чаи Kенг у Сингапуру омогућила Британцима да прате напредак војних јединица укључених у сузбијање ПKИ.

У писму британском амбасадору у Џакарти од „координатора политичког ратовања“ , стручњака за пропаганду Форин офиса, Нормана Редавиа, који је допутовао у Сингапур након покушаја пуча, открива се да је политика „прикривања чињенице да су покољ охрабрили генерали“, у нади да ће генерали „бити бољи од старе банде“.

Редаваи је Сукарнову пропаст сматрао једном од највећих британских пропагандних победа.

У писму написаном неколико година касније реко је да је „дискредитација Сукарна брзо успела. Сукарнов сукоб коштао нас је око 250.000.000 фунти годишње“.

Према професору Скоту Лукасу, документи са којих је скинута ознака тајности „показују колико су и даље били централни ИРД и црна пропаганда“ у послератној британској спољној политици и у њеним прекоморским операцијама.

  • Ово је био релативно јефтин начин за Британију да пројектује утицај чак и ако се тај утицај не може отворено признати – сматра Лукас.

Leave a Reply