Руска Државна Дума је 24. децембра 2017. усвојила нове измјене Закона о поморским трговинским рутама. Међу новостима је клаузула о ексклузивном праву на транспорт нафте и плина кроз Сјеверни морски пут, територијалне воде Русије које су због отапања леда постале проходне за пролаз бродова с великим теретима. Према новом закону ће сада само руски бродови моћи транспортовати нафту и плин овим поморским правцем. Према ријечима заступника Државе Думе, тиме ће се кроз Сјеверно море знатно повећати обим промета бродовима под заставом Руске Федерације.

“Ако се пракса кориштења ексклузивног права покаже успјешном, таква се норма може проширити и на друга подручја наше земље”, раније је изјавио руски предсједник Владимир Путин.

Међутим, пракса пловидбе овом рутом још није у потпуности заживјела, а Москву је већ позвао Пекинг, који је руску руту одлучио укључити најважнију у сферу својих интереса. Ово није новост, јер је Кина 2013. године, заједно с Русијом, провела први пробни транспорт своје робе из кинеског града Далијан на обали Пацифика до луке у Роттердаму у Холандији.

У августу 2013. је кинески брод “Јанг Шенг”, капацитета 19 000 тона, поморске компаније Коско груп кренуо у Европу преко краће арктичке руте и упутио се у Роттердам. Радило се о првом пробном комерцијалном транзиту Кине кроз сјевероисточни пролаз, преко Русије до Европе.

Путовање кроз Берингов мореуз, које је могуће због промјене климе, тада је трајало 33 дана, док је традиционална рута кроз “гужву” у Јужном кинеском мору – да не говоримо о агресији и рату који се касније распламсао у Јемену – пролазећи кроз Суески канал и Средоземно море обично трајала 48 дана.

Цијели сјевероисточни пролаз, такође познат као Сјеверна поморска рута, пролази уз руску обалу на сјеверу земље, која је у то вријеме била без леда само два мјесеца годишње. Међутим, Русија се одлучила на изградњу ледоломаца, који могу омогућити транспорт тијеком пуно дужег раздобља и Кина је спремна судјеловати у том пројекту. Између осталог, Сјеверни морски пут је све више проходан и због топљења леда уз руске обале.

Топљење леда значи да Русија треба мање ледоломаца за коришћење ове руте. Фајненшел тајмс пише како ће се, ако постане лакше користити бржи Сјеверни морски пут, трошкови транзита драматично смањити.

Руске власти су 2013. године издале 372 дозволе за пролаз бродовима, осам пута више него у 2012. години. Но, стручњаци су тада били скептични и тврдили како ће проћи још времена прије него ова рута буде могла конкурисати Суеском каналу. Након нешто више од четири године се чини да ће овај рок бити пуно краћи него што се очекивало.

“Климатске промјене сигурно отварају нове бродске путове на Арктику. Али руте кроз Арктик су и даље залеђене чак и у најтоплијим дијелу године, што значи да ће поморске компаније морати бити селективне и користити Сјеверни морски пут по потреби”, изјавио је за Фајненшел тајмс. Камерун Дук, Канађанин који је том рутом прошао 2009. године.

Валентин Давиданц, капетан руске флоте Атомфлот, који управља скупином руских нуклеарних ледоломаца, тада је процијенио како ће до 2021. године том рутом пролазити 15 милијуна тона терета годишње. То је мало, ако се успореди с 929 милијуна тона терета, колико је кроз Суески канал прошло 2011. године.

“Можда ћемо видјети да Русија туда извози нафту и плин, али мислим да је дан када ће контејнерски бродови одабрати кориштење Сјеверне морске руте из економских разлога доста далеко”, рекао је 2013. један од највећих норвешких бродовласника, такођер скептичан по питању овог пројекта.

Традиционална рута која сада повезује Кину с Европском унијом иде кроз Јужно кинеско море, мореуз Малака и Индијски океан. Брод “Јанг Шенг” је успио то учинити за 33 дана, прешавши 5400 километара преко Сјеверне поморске руте у водама Русије. Међутим, 26. јануарa ове године је Кина на највишој државној разини одлучила прихватити руски приједлог о заједничком кориштењу ове руте.

КИНА ПОЗИТИВНО ОДГОВОРИЛА НА РУСКИ ПРЕДЛОГ 
Русија је Кини дуго нудила пријевоз робе преко пута Сјеверног мора и сада Пекинг долази с иницијативом развоја “Поларног Пута свиле”, што је јасан одговор на приједлог Владимира Путина.

Наиме, не говоримо о анонимним изворима или медијским написима, већ службеној најави Кине да намјерава радити на “Поларном Путу свиле” на Арктику, чиме жели стварати поморске трговачке путеве и јачати трговинске односе с различитим земљама регије. Канцеларија за медије Државног савета Кине је прије неколико дана објавила прву “Бијелу књигу” о кинеској поморској политици, гдје стоји како је Пекинг „важан судионик у пословима на Арктику”.

Иако Кина нема територију на Арктику, Државни савет Народне Републике Кине наглашава њезину “географску близину” поларним подручјима. “Поларни Пут свиле” ће бити дио ширег кинеског пројекта “Један појас – Један пут”, наводи се у документу кинеског државног врха.

Кина је у документу најавила како намјерава створити поморски економски коридор између Кине и Европе кроз Арктички океан, заједно с другим арктичким државама. Пекинг је спреман подстаћи кинеске подузетнике да учествују у развоју инфраструктуре те руте и у комерцијалном транзиту. Посебна ће се пажња посветити гарантовању сигурности поморске пловидбе на Арктику, а то је дио којег Пекингу са својим војним потенцијалом у том подручју може гарантовати Русија.

Кина већ учествује у проучавању начина пловидбе, особито у хидрографском раду, али и научним истраживањима на Арктику. Заједно с арктичким државама Кина намјерава развијати сектор нафте, плина, минералних ресурса и нефосилних горива, те развијати риболов и туризам.

Кинески главни партнер у овом случају је, наравно, Русија, која активно развија Сјеверну морску руту и већ је обавила знатан дио посла. Руски напори и усвајање посебних закона о Сјеверном морском путу сигурно су инспирирали Пекинг да међу стратешке пројекте уврсти и “Поларни пут свиле”. У децембру прошле године Владимир Путин је позвао Кину да се одлучи на овај корак и одговор је стигао након једног мјесеца.

„Ова прилика се увијек разматрала, а Кина прихваћа све приједлоге које сматра економски обећавајућима. Кина је видјела успјехе Русије, процијенила потенцијал Сјеверног морског пута и створила концепт властитог судјеловања у развоју тог простора”, каже први потпредсједник Руске уније инжењера Иван Андријевски.

Враћајући се у 2016. годину, захваљујући комплексу “Јамал LNG” – који је тада био у изградњи – и подручју Новопортовскоје, промет овом рутом је већ досегао 7,5 милиона тона и први пут премашио количине из совјетског раздобља.

Прошле године је овај рекорд опет оборен и 2017. је Сјеверним морским путем превезено 10,7 милиона тона терета. Чини се да ће се предвиђања капетана скупине руских нуклеарних ледоломаца, који је 2013. рекао да ће тек 2021. том рутом пролазити 15 милиона тона терета годишње, остварити прије рока.

Руски Росморречфлот је ревидирао прогнозе и наводи како ће до 2020. транспорт роба Сјеверном морском рутом порасти на 44 милиона тона, а до 2030. на 70 милиона тона годишње. Наравно, главни терети ће бити енергетски ресурси, као што су LNG, нафта, угљен, али и метали. Од велике важности за раст промета је било покретање у рад комплекса “Јамал LNG” (на слици испод) у децембру 2017. године, када је из руске луке Сабета испловило пет пошиљки LNG-а.

Главна предност ове руте је озбиљно смањење времена пријевоза робе у односу на јужне руте, преко канала Суез или Панаме. Због тога је овај пут изузетно привлачан за Кину. Уосталом, Кина је један од највећих играча на подручју вањске трговине и највећи потрошач енергената. Стога коришћење поморских путева и природних ресурса Арктика може имати огроман утјецај на кинеску енергетску стратегију и економски развој.

Сјеверна поморска рута ће омогућити Кини бржу испоруку терета у Европу и смањити пут за 20 до 30 одсто, чиме ће се уштедјети на гориву и људским ресурсима. С обзиром на то да се 90 одсто кинеске робе испоручује морем, развој “Поларног Пута свиле” Пекингу осигурава озбиљан господарски раст, али и раст профита.

Као што смо рекли раније, пут од Кине до Ротердама кроз Суецки канал траје 48 дана. Но, руски арктички танкер „Кристоф де Маржери ”, примјерице, стигао је из Норвешке у Јужну Кореју за само 15 дана, односно три пута брже.

КАКО ЋЕ ОДГОВОРИТИ ГУБИТНИЦИ?
Када је 2013. кинески брод “Јанг Шенг” стигао у Ротердам за нешто више од 30 дана, што је две и по седмице мање него путем кроз Суески канал и Средоземно море, нико се није чудио, али су сви говорили да је лед главни фактор који ће онемогућити развој овог пловног пута.

Но, километража Сјеверног морског пута износи 15 000 километара, што је 4444km краће него пут из Шангаја до Ротердама преко Суеског канала. Тијеком пробне вожње кинески транспортни брод уштедио је 820 000 долара.

И кинески трговачки брод “Тyанцyзан” је овим путем допутовао у Есбјерг у Данској. Уштеда у односу на Суески канал је била око 15 дана и 383 тона горива, пише кинески портал на енглеском језику Пиплс дејли.

Прошле године су Кинези покушали пловити новим начином. Кинески ледоломац “Ху лонг” је прошао сјеверозападним пролазом на Арктику, прешавши пут од Азије до Сјеверне Америке у рекордном времену.

У љето 2017. је шест кинеских бродова прошло Сјеверним морским путем. Било је потребно јасно дефинирати споразуме и Русија је морала усвојити потребне законе, па су ови бродови пловили с једнократним дозволама. Сада се све мијења и Кина овим пројектом улази у стратешко партнерство с Русијом.

Клима такођер помаже у повећању протока робе. Због загријавања арктичких вода има мање леда, што продуљује могућност пловидбе и смањује трошкове превоза. “Кина се, наравно, води властитим интересима и покушава снизити цијене пријевоза, па се количина транзита кинеске робе овим путем повећава.

Неки чак виде пријетњу у таквој експанзији. Теоретски, у будућности могу избити сукоби због значајног топљења леда и повећања војних амбиција Кине. Но, у овом тренутку су те пријетње претјеране”, вјерује Андријевски.

“Много је важније што ће Кина уложити у развој Сјеверног поморског пута и бит ће главни партнер Русије у трговини, транзиту и минералима. Данас је најбоља опција за Русију сурадња с Кином у развоју Сјеверног морског пута и Арктика”, додаје стручњак.

Кина данас активно сарађује с Јужном Корејом, која гради танкере за лед и спремна је чак за изградњу ледоломаца. “Можда је немогућност Русије да постане конкурент Јужној Кореји у изградњи бродова за Арктик главни изазов за нашу земљу”, вјерује Андријевски.

“Русија апсолутно треба развити властите производне погоне за производњу бродова и танкера за лед. Интерес за мала и средња предузећа ће тиме само расти, па ће се и интерес за таквом опремом повећати”, каже стручњак. Но, споменимо и да за изградњу класичних бродова за пловидбу Сјеверним поморским путем Русија гради огромно бродоградилиште “Звијезда” на Приморском крају на Пацифику.

За Русију је важно не само да кинески терет пролази кроз Сјеверни поморски пут, него и да се осигура утовар. Жеља азијског дива да уложи огромне новце у развој Сјеверног морског пута и инфраструктуре је велика и то је велики плус за Русију. Заједничко коришћење потенцијала Сјеверног морског пута, као важног дијела “Новог пута свиле”, биће изврстан покретач развоја руске економије, а партнер је сигуран.

Једини је „проблем” што се може драматично промијенити карта свјетских поморских путева и још увијек није познато какав одговор на договор Кине и Русије спремају губитници у овој игри. Вјеројатно ћемо га убрзо сазнати и нема сумње да ће бити оштар, јер је свјетски поморски транзит један од најважнијих сектора над којим монопол љубоморно чувају дојучерашњи владари свјетских мора.

Небојша Бабић

Извор: logicno.com

loading...