ОДЛУКУ Међународне организације „Европа ностра“ да се српски манастир Високи Дечани нађе на листи од седам најугроженијих локалитета културног наслеђа Европе за 2021, косовски лидери покушали су да осујете још пре неколико недеља, али без успеха.

Лидери привремених институција самоуправе у Приштини, Вљоса Османи и Аљбин Курти, упутили су 18. марта писмо организацији „Европа ностра“, тврдећи да српски манастир Високи Дечани не испуњава критеријуме за листу „Седам најугроженијих локација европског културног наслеђа“.

Они су у писму навели да је обавеза Српске православне цркве да призна независност такозваног Косова и, штавише, да је то „предуслов“ да би могла да ужива своја права. Тврде и да власти у Приштини „настављају да негују међуверску хармонију“, као и да тамошње безбедносне институције, у сарадњи са међународним мировним снагама, „годинама пружају заштиту православним црквама на Косову и Метохији“. Износе став и да је српска црква по Ахтисаријевом плану „добила права, а да одбацује одговорност“.

На ово њихово писмо, извршни директор „Европа ностре“ Херман Парцингер узвратио је честиткама на изборној победи, поздравио је посвећеност заштити културног и природног наслеђа, и обавестио их да ће коначна одлука бити донета 8. априла.

Очигледно је мисија Куртија и Османијеве пропала, с обзиром на то да се манастир Дечани нашао (после ужег избора са краја прошле године) и на коначној листи седам најугроженијих локалитета културног наслеђа Европе за 2021. Реч је о програму организације посвећене очувању културног наслеђа Старог континента – „Европа ностре“ и Института Европске инвестиционе банке. Уз подршку „Креативне Европе“ Европске комисије, овај програм покренут је 2013. године и, поред стручне подршке и алармирања међународне јавности, обезбеђује и новчану подршку у износу од 10.000 евра по локалитету.

Покушаји Куртија и Османијеве још једна су потврда угрожености српске културне и верске баштине на Косову и Метохији, наводи Канцеларија за КиМ. Намера да се самопроглашено Косово представи као оаза мултикултуралности и мултиконфесионалности готово свакодневно демантована је скрнављењима објеката Српске православне цркве и православних гробаља широм Косова и Метохије, а сви ти случајеви су, додају, брижљиво документовани и сведоче да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини.

– Затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену јесте порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света места, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава се – поручују из Канцеларије за КиМ, додајући да охрабрује што је њихове утиске и процене који су поткрепљени доказима потврдила и независна комисија организације „Европа ностра“, оценом да је манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији.

У саопштењу Канцеларија подсећа да је као први споменик на Унесковој листи светске културне баштине на КиМ још од 2005. године овај манастир под константним терором локалних Албанаца. Оружано је нападнут четири пута: два минобацачка напада догодила су се 2000. године, у време Мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом. Такође, 2014. на зидовима манастира осванули су графити „УЧК ИСИС“, а у јануару 2016. године испред манастира ухапшено је четворо наоружаних косовских Албанаца, а како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера ИД-а. Да случај није безазлен, истиче се у саопштењу, показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту манастира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално борављење војника у унутрашњости манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним светлом.

Манастиру је одлуком уставног суда Косова из маја 2016. године признато власништво над 24 хектара земље, а одлука која је правоснажна и обавезујућа не извршава се већ пету годину, без икаквих правних последица, иако је неизвршавање ове одлуке критиковала Европска унија, Стејт департмент, амбасаде Квинте, ОЕБС, Унмик и друге организације.
Иначе, Одбор који је Дечане предложио за програм „Седам најугроженијих“ констатовао је да је то једини споменик у Европи који се 20 година у континуитету налази под снажном војном заштитом, додајући:

– Ипак, он представља споменик огромне историјске и културне важности за Европу и свет, што потврђује и статус на Унесковој листи светске баштине. Узимајући у обзир стратегију ЕУ о проширењу на Западни Балкан, неопходно је осигурати свеопшту заштиту од стране свих релевантних фактора, и осигурати очување ове угрожене баштине уз пуно поштовање владавине права и других кључних европских вредности.

Уз наглашавање да је реч о манастиру који припада Српској православној цркви, изграђеном у првој половини 14. века, Дечани су номиновани као део Косова са звездицом, чиме се не прејудицира његов статус.

– Континуирано насељени скоро седам векова, Дечани су и данас функционалан манастир у којем се редовно служи литургија и у којем живи активна монашка заједница, која одржава манастир и његову околину, чувајући и нематеријално наслеђе монашког живота. Подједнако важан као место ходочашћа, манастир је отворен и за посетиоце свих вероисповести – пише у образложењу „Европе ностре“, у коме се, уз истицање културно-историјског значаја споменика, наглашава и забринутост планом за изградњу међународног пута који би повезивао општину Дечани и Плав у Црној Гори, а који би пролазио кроз специјалну заштићену зону, поред саме манастирске капије:

– Током лета 2020. радови на изградњи пута су обустављени и под покровитељством међународне заједнице је постигнут споразум о изградњи обилазнице. Целокупна ситуација захтева строги надзор како би се осигурала владавина права, а посебно поштовање закона о специјалним заштићеним зонама из 2008. који забрањује изградњу оваквог пута.

У овом контексту неопходно је да надлежне власти без даљег одлагања осигурају спровођење одлуке Уставног суда Косова из 2016. године.

Номинацију за манастир Дечани је поднела европска организација „Будућност за религиозно културно наслеђе“, која је, заједно са „Европа ностром“, члан Европске алијансе за наслеђе.

Leave a Reply