Ове године, 29. августа, навршава се 500 година од турске окупације Београда. Тим поводом, у Храму Светог Саве на Врачару, патријарх српски Порфирије служиће на Велику Госпојину, 28. августа, парастос за све београдске страдалнике у вековима османског ропства, а на иницијативу и молбу Горана Весића, заменика градоначелника Београда.

Дан касније, и надбискуп београдски Станисалв Хочевар ће истим поводом одржати мису задушницу.

Ове велике црквене комеморације подсећање су на херојску битку за Београд 1521. године коју су пуна два месаца водили угарска војна посада и српско становништво, против неупоредиво јачих османских снага које предводио лично султан Сулејман Први Кануни чији надимак значи Законодавац, али се уврежио погрешан превод Величанствени.

Иако је Београд формално био под угарском влашћу, Турци су најтврђим браниоцима сматрали Србе, којих је било много међу угарским заповедницима и војницима, а чинили су огромну већину градског становништва.

  • Да би подстакао људе на борбу и улио им самопоуздање, Ахмед-паша се послужио лажима. Пустио је 16. августа глас да је тог дана празник Видовдан, добро познати датум Косовске битке. То показује кога је Ахмед-паша сматрао својим противником у Београду, углавном Србе – наводи историчарка, академик проф. др Јованка Калић.

Београд је 1427. после смрти Деспота Стефана, који га је саградио из темеља, по претходном уговору, уступљен Угарској. Угарска војна посада и већинско српско становништво одбили су неколико османских опсада, укључујући и ону коју је предводио султан Мехмед Освајач. Када је Сулејман 1521. повео велики поход на Запад ситуација је била другачија. Угарско краљевство је било растрзано сукобима племића. Није обраћало пажњу ни на Београд, а још мање на српске граничаре и шајкаше које су предводили последњи Бранковићи, нити је имало војсковођу какав је био Сибињанин Јанко (Јанош Хуњади).

У мају 1521. султан Сулејман и његови најбољи заповедници, Пири Мехмед-паша, Мустафа-паша, Ахмед-паша, Бали-бег и Хусреф-бег, кренули су са 100.000 војника ка Србији, а успут су им се прикључивале додатне трупе. Поучен ранијим пропалим опсадама Београда, које су са Саве и из Срема разбијали српски шајкаши, Сулејман је прво кренуо да освоји Заслон, данашњи Шабац, да пређе Саву и заузме српски Купиник, а потом и Земун. Флоту из Црног мора је Дунавом послао под зидине Београда, да град блокира са река.

Више од 100.000 османских војника у августу је почело опсаду потпуно изолованог града који је за одбрану имао 800-900 чланова војне посаде и српско становништво. Већ у првом великом нападу Турци су претрпели велике жртве и постлао им је јасно да је деспотова тврђава грађена по узору на Константинопољ. Тврђи орах него што су очеквали. Крајем августа, браниоци су били исцрпљени, нестале су и последње резерве барута и муниције, а било је јасно да помоћ из Европе неће доћи.

  • Браниоци града су бацали на Турке све што су имали. Чак су користили велике комаде дрвета са забоденим клиновима и бацали их на непријатеља, земља је посипана ексерима. Борило се крајњим снагама, готово очајнички на више страна. Храброст појединаца оличена је у имену Јакова Утешеновића, заповедника једне од највећих градских кула. Његова решеност да у борби истраје уливала је храброст и другима и продужавала беспоштедну борбу – наводи проф. др Калић.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Угарски племићи су видели да је ситуација безнадежна и испреговарали су 27. августа да се са својим војницима предају и слободно пређу у Угарску. Османске трупе су прошле без отпора кроз ниже београдске бедеме, а онда их ја на врху неочекивано зауставила мала троугласта утврда Горњег града с кулом последње одбране – Небојшом. Иако окружена са свих страна најбољим османским војницима, она је одолевала. Неочекивано продужење опсаде је ометало султанове ратне планове и после још два дана борби, одлучио је да понуди частан излаз храбрим српским браниоцима: примирје, пресељење и посао у Истанбулу. Београђани су по том договору требало да оснују насеља крај цариградских извора, пошто су, за разлику од Турака знали како да одржавају ромејске аквадукте за водоснабдевање. Договор је постигнут и у дневнику Сулејмановог похода забележена је наредба да се београдски „ратници одведу у Цариград под стражом“.

  • Велики број страних и домаћих извора износи догађаје о трагичном паду Београда 1521. које је читава Европа доживела као рушење хришћанског света – записала је археолог и историчар уметности др Мирјана Татић Ђурић. – Маса Београђана расељена је у Цариград носећи у дугим поворкама своје реликвије, а међу њима и икону Богородице Београдске. Савременик, млетачки посланик у Цариграду, Тома Контарини коментарише догађаје сведочећи о икони Богородице коју је сликао свети Лука, а то исто тврди и француски путописац Мишел Бодије.

Пред тужниом колоном средњовековни Београђани носили су своју заштитницу, икону Богородица Београдска, по предању живописану руком светог јеванђелисте Луке. Храбрим браниоцима је султан дозволио да понесу и мошти Свете Петке и царице Теофаније. Београдске пресељенике, због светиња које су носили, у Цариграду су, по сведочењу очевидаца, дочекали васељенски патријарх, православно свештенство и мноштво народа.

Велики српски историчар др Стојан Новаковић је 1898. обишао места где су живели цариградски Срби: село Београд на периферији Истанбула и Београдско насеље недалеко од Златне капије у древном Теодосијевом зиду Константинопоља.

БЕОГРАЂАНИ ХЕЛЕНИЗОВАНИ

Београђани су у Цариграду подигли цркву за светиње које су донели из свог града, а у њу су долазили и муслимани због чуда која су се ту дешавала. Када је посетио Цариград у нади да ће икону можда пронаћи у цркви истанбулског Београдског насеља, историчар Стојан Новаковић је разочаран забележио да у њему више нема Срба. Потомци храбрих бранилаца Београда временом су се хеленизовали, а оне који су то одбили Турци су раселили.

  • Од старих становника и њихове народности нема никаква трага. Од свих светиња што су их, по свима сведоџбама, донели овамо Београђани 1521. свештеници сада показују само четири престоне иконе, за које стоји предање да су донете из Београда. Лако се, на први поглед, видело да су иконе старинске. На престоној икони до левих врата има одозго српско-словенски натпис Свети Николај.

Б. Субашић

Leave a Reply