ПРИ самом дну најпознатије атинске трговачке улице Ерму, у најстрожем центру престонице Грчке, на ободу познатог туристичког кварта Плака, налази се црква Капникареа, саграђена у другој половини 11. века. Читав тај историјски део Атине јединствен је јер га наткриљује оголело, стеновито свето брдо Акропољ, у чијем центру доминира монументални Партенон.

Капникареа је подигнута у славу Богородице, а име је добила из чисто практичних разлога. Пошто писаних трагова о њој нема, остало је предање да је цркву саградио тадашњи локални званичник који се обогатио од наплате „пореза на дим“ (гр. капнос).

Наиме, према том предању, црни облаци, куљајући из оџака све већег броја кућа које су ницале на падинама светог брда и многобројних магаза у подножју, већ тада су опасно угрожавали лепоте Акропоља, па је разрезана глоба. Вероватно је посао био веома уносан да је наплатилац пореза, „капникариос“, део савести умирио подизањем цркве адекватног имена – Капникареа.

За данашњи изглед храма треба захвалити многобројним ктиторима који су обнављали и дограђивали наос из 11. века. Када би неки освајач оштетио Капникареу, не само да је био обновљен уништени део, него би се још понешто придодало.

Данашњи облик здања коначно је уобличен 1834, баш у време када је покренута прва иницијатива да се због развоја градског језгра с централног места уклони православни храм. Готово да су радници кренули на посао када је Лудвиг Баварски, отац грчког краља Отона, својим везама спасао Капникареу.

Али на томе се није стало, па се и данас чују захтеви да се из центра града уклони објекат који се налази у средишту врхунске пословне зоне.

Но, Капникареа је одолела свим насртајима. Усред модерне помаме за новцем и богатством остала је да стоји ова црквица као „кућа за оне који се из душе клањају и захваљују Богу и сећају оних који нису с нама“.

У унутрашњости је тихо и смерно, али је зато простор око цркве права сцена на отвореном. Током целог дана смењују се глумци, певачи, имитатори, пантомимичари, играчи… Уоквирена многобројним штандовима са уметничким предметима, књигама, часописима, телефонским картицама за све мобилне мреже, ђеврецима, природним соковима, правим сајмом копија светских брендова, ова сцена гарантује посвећену публику. Уз то иде и загарантована зарада, јер се на импровизованим сталцима налазе у античком стилу обликоване ћасе на којима пише „дар за уметника“.

Унутрашњост храма одише миром иако је окружен градском вревом

Тако Капникареа, древни византијски драгуљ у центру Атине, под својим сводовима представља уточиште молитве и спокоја за све вернике који не хају за ритуале „прилагођене духу времена“.

Али зато у својој авлији несебично дарује векове свог трајања, као надахнуће и вредну сценогафију многим уметницима.

Трговцима је била, а и данас је, опомена да похлепа и грамзивост нису Богу мили.

КАМЕН СА АКРОПОЉА

Ова црква је подигнута на темељима претходног храма у част богиње Атине, а неки делови су сачињени од камена са Акропоља. Зато се већ у првим деценијама пронео глас да зрачи посебном енергијом.

Звонко Шимунец, Новости