Не одустаје се од покушаја да се Босна и Херцеговина увуче у НАТО, што показује и поновљена подршка турског председника Реџепа Тајипа Ердогана евроатлантским интеграцијама БиХ, изречена на недавном самиту Процеса сарадње у Југоисточној Европи.

Према мишљењу Ратка Дмитровића, директора ТВ РАС, Република Српска ту не може много да уради.

Ако заиста одлуче да БиХ укључе у НАТО, каже Дмитровић, они ће то урадити, као што су урадили с Македонијом. Ту се народ неће питати, нити ће се став РС уважити као нешто пресудно. Након Македоније – све је могуће.

– Мислим да ће БиХ релативно брзо доћи у ситуацију да буде пред вратима НАТО – оцењује Дмитровић у емисији „Од четвртка до четвртка“. Он сумња да би у том случају Република Српска изашла из БиХ, јер, како каже, због сплета антагонизованих интереса, распарчавање те земље би проузроковало много веће потресе и тешко да би прошло без великих сукоба.

Коментаришући могућност да се даље евроинтеграције Србије услове признањем наводног геноцида у Сребреници, Дмитровић констатује да то само показује да наша земља треба да се ослободи илузије да ће икада ући у Европску унију.

Како истиче, не би га изненадили ни неки други захтеви, поред чињенице да су специјално за Србију увели Поглавље 35, које нису имале друге земље-кандидати, а које се односи на Косово и Метохију. Саркастично примећује да ће им можда пасти на памет да „испоставе и захтев да српски патријарх пређе у католичанство или ислам“.

ЕУ је, сматра он, у најмању руку пред прекомпозицијом, у којој ће вероватно бити подељена на два, а можда чак и три круга.

– У најужем кругу ће бити неколико држава, на челу са Немачком и Француском, и остаће само оно што је нешто на почетку било – некаква економска заједница. А ако ЕУ функционише на овај начин по принципу Совјетског Савеза, мислим да је то крај – каже он.

Кад је у питању Сребреница, Дмитровић подсећа да је познати филозоф и хуманиста Ноам Чомски, када га је 2009. новинарка Федералне телевизије у БиХ више пута враћала на питање да ли је у Сребреници било геноцида, рекао: Ако хоћете да то крстите тако, онда за прави геноцид морамо да нађемо други термин.

Дмитровић подсећа да нико не помиње убијања жене, деце и стараца у околини Сребренице, које се може сматрати геноцидом, а поставља и питање на које одмах даје и одговор:

– Да ли је Милорад Додик био у Сребреници на мезарију? Јесте. Да ли је Александар Вучић био? Јесте. Да ли је био Борис Тадић? Јесте. Да ли је Изетбеговић био на гробљима Срба побијених око Сребренице, у Скеланима? Није.

У осврту на поруке које су се чуле са сарајевског самита Процеса сарадње у Југоисточној Европи, укључујући и провокације које је на скупу упутио председник Албаније Иљир Мета, Дмитровић наводи да га чуди понашање Србије према Албанији.

– Ми никада нисмо прекинули дипломатске односе с Албанијом, ни онда кад је наоружавала Албанце на Косову, а превезено је око 250.000 дугих цеви, лаких топова и митраљеза. Ми с њима нисмо прекинули дипломатске односе. Нисмо то урадили ни након изјава Едија Раме о уједињењу с Косовом, није било ни упозорења ни повлачења амбасадора. Притом, ми не отварамо питање положаја Срба у Албанији – каже саговорник Спутњика. Он додаје да је приликом недавне посете Албанији од једног од првака српске заједнице у тој земљи Павла Булатовића чуо податак да само у Скадру и околини живи између 20.000 и 25.000 Срба.

– Никада нисмо Албанцима поставили ни питање зашто, пошто су недавно опет дозволили српска презимена, неко ко се презивао Стојановић и сада хоће да се поново тако презива, мора да плати за то 2.500-3.000 евра. Тај однос Србије према Албанији ми је необјашњив – наводи Дмитровић.

Поводом забране министру Александру Вулину да уђе на територију Косова и Метохије, иако је само неколико дана раније премијер привремених институција у Приштини рекао премијерки Србије Ани Брнабић да забране нема, Дмитровић каже да то показује да не треба веровати изјавама приштинских званичника, али да Приштина греши ако мисли да је ситуација каква је сада „за вјек и вјекова“.

– Латинска сентенца каже – све дође и прође, само мена вечна јесте. Ми у Европи тешко да имамо границу која је старија од 60-70 година. А они се понашају као да ће то да буде стално – закључио је гост Спутњика.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here