Црногорска државна врхушка користи сваку прилику и медијски наступ званичника како би истакли да председник Мило Ђукановић наводно изузетно брине о добробити народа Црне Горе, те се нештедећи себе залаже за одбрану слободе и независности, супротстављајући се измишљеном окупаторском налету Русије и Србије, које желе да поробе Црногорце, покрсте их, економски и културно упропасте и униште. Наравно, описани „напад“ се, према тумачењу црногорских власти, реализује и посредством Српске православне цркве, која не жели да се одрекне својих вековних светиња на простору Црне Горе, а чиме по Ђукановићевој оцени, доводи у питање даљи просперитет ове државе, чији је досадашњи „напредак“, под његовом тридесетогодишњом влашћу, више него очигледан, пише Глас јавности.
Наиме, Ђукановићева пропагандна машинерија упорно покушава да залуди црногорски народ коришћењем основних Гебелсових принципа, те се агресивно форсира култ „вође“, спаситеља народа, који се успешно супротставља наводним нападима далеко надмоћнијег непријатеља, услед чега се апелује на национално јединство и од народа тражи максимално одрицање. Међутим, оно што креатори овакве кампање заборављају је околност да је, од времена када су ти принципи постављени и били делотворни, прошло више од пола века, те да се ситуација у односу на тај период драстично променила и да је сада готово немогуће извршити цензуру и контролу дотока информација, те у потпуности изложити комплетно становништво једне државе свом пропагандном деловању и „испирању мозга“.
У складу са наведеним, лажна слика коју Ђукановићев режим тако напорно настоји да створи и одржи, веома лако и брзо пада у воду чим се сагледају актуелна „туристичка сезона“ и њене неминовне економске последице. Одмах постаје јасно да је услед покушаја прикупљања политичких поена, те одржавања претходно поменуте фикције у нади да ће ипак „некако“ опстати на власти, црногорски режим жртвовао становништво Црне Горе забраном туристима из Србије и Русије да летују у Црној Гори. При томе треба имати у виду да туристи из наведених држава већ годинама чине натполовичну већину укупног броја туриста у Црној Гори, тако да је негативне економске последице ове политичке одлуке Ђукановићеве камариле на црногорско становништво лако проценити.
С обзиром на то да је све наведено потпуно јасно и познато, црногорски режим покушава да поменуту, по народ катастрофалну одлуку, објасни и оправда наводним превентивним мерама „услед епидемије коронавируса“. Међутим, довољно је погледати само суседну Хрватску, чије приморје је пуно јер нису забранили улазак туристима из Србије, а такође се боре против „короне“, што у потпуности обесмишљава тај „аргумент“ црногорских власти. Још апсурднија је ситуација у БиХ, у којој малени Неум, који је препун захваљујући туристима из Србије којима је забрањен улазак у Црну Гору, у овој сезони има више посетилаца него целокупно црногорско приморје, а у БиХ се такође спроводе мере на сузбијању пандемије.
Евидентно је да заказивањем избора у Црној Гори за крај августа црногорски режим покушава да још једанпут превари народ и искамчи подршку пре него што наступе трагичне економске последице, великим делом проузроковане управо том борбом за победу на изборима. О томе шта ће бити после, Ђукановић и његова организација ће размишљати накнадно, али имајући у виду којим интересима се воде, на чију политику се угледају и где проналазе инспирацију, илузорно је очекивати било шта добро.