Министар екологије, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић обавијестио је градоначелника Будве Марка Бата Царевића да је тај владин ресор приступио изради урбанистичког пројекта којим ће бити обухваћено два хектара земље Митрополије црногорско-приморске – Добру цркве Света Петка на заобилазници, како би се створиле могућности да се гради највећи саборни храм на црногорској обали – Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка.

То је „Вијестима“ потврђено у Општини Будва.

Царевић је тражио од Владе да што прије започне израду тог планског документа, јер је то предуслов како би Српска православна црква могла да на мјесту градске капеле изгради православни храм.

Митрополија црногорско-приморска је још 28. јула прошле године предала в. д. главног градског архитекте Младену Ивановићу захтјев за давање сагланости на идејно рјешење будућег храма. Ивановић који је обављао функцију главног архитекте у вријеме администрације Николе Дивановића (ДПС), позивајући се на важећи Детаљни урбанистички план „Подкошљун“ предочио је Митрополији да је неопходно да се за црквени комплекс мора израдити урбанистички пројекат, за шта је задужено тада било Министарство одрживог развоја.

Митрополија је у новембру доставила допис новом в. д. главном градском архитекти Владану Стевовићу, кога је именовао Царевић након смјене локалне власти, да одустаје од захтјева, јер је и од новог градског архитекте упозорен да мора да се уради урбанистички пројекат.

Имајући у виду да је више наврата истицао да ће за вријеме његовог мандата започети градња храма чију макету држи у свом кабинету, Царевић је након што је именован нови министар урбанизма затражио да се ради урбанистички пројекат. Министар Митровић доставио је Царевићу и предлог одлуке о изради урбанистичког пројекта, који је потписао премијер Здравко Кривокапић.

„Молимо да нам доставите сугестије у односу на планиране капацитете, број вјерника за који се предвиђа комплекс, као и врсту и тиипове објеката које би комплекс обухватао: административне објекте, параклиси, звоници…“, навео је у допису Митровић градоначелнику Будве.

У Одлуци о изради урбанистичког пројекта за комплекс православног саборног храма у Будви, коју потписује Кривокапић, наводи се да израда „урбанистичког пројекта представља плански основ за успостављање препознатљиве архитектонске физиономије у комплекса кроз изградњу православног Саборног храма на црквеном земљишту“.

„Површина обухвата урбанистичког пројекта износи око 20.493 квадрата. За УП ће се радити стратешка процјена утицаја на животну средину, а финансијска средства потребна за израду УП обезбиједиће се из буџета Црне Горе у износу од 12.000 еура. Рок за израду урбанистичког пројекта је 12 мјесеци од потписивања уговора са руководиоцем израде планског документа. УП се ради на основу програмског задатка“, наводи се у одлуци.

Царевићева администрација је прије насилне смјене давала подршку Митрополији да започне градњу храма, уз обећање да ће Општина са своје стране са црквене земље уклонити градску капелу и премјестити је стотињак метара даље у оквиру гробља, како би се ослободила парцела за градњу храма.

На одлуку да започне градњу свакако је утицао и пословни аранжман СПЦ са компанијом ХДЛ, јер је Митрополија сусједну парцелу, поред капеле уступила у дводеценијски закуп трговачком ланцу, који је на том мјесту изградио двоетажни велики хипермаркет.

Некадашња главна градска архитектица Ана Самарџић је 2019. дала сагласност на идејно рјешење пословно-трговачког комплекса ХДЛ. Идејним рјешењем на црквеној земљи предвиђене су двије фазе – једна која подрзумијева градњу једноспратног пословно-трговачког центра и друга фаза предвиђа градњу ИИ, ИИИ, ИВ и В спрата са укупно 59 станова.

Да би ХДЛ могао да изгради супермаркет, било је потребно комплетирање парцеле, па је почетком новембра 2018. Скупштина општине, тијесном одборничком већином, дала зелено свјетло ланцу супермаркета да им се за 154 хиљада еура прода 483 квадрата општинске земље.

За то да се гради супермаркет гласало је десет одборника тада владајуће коалиције и то шест из редова ДФ-а, три из Црногорске, СНП,-а и незавинсни одборник Стеван Џаковић. Против је било девет одборника – седам Демократа, независна одборница Драгана Вујовић и одборница УРА Божена Јелушић. Буквално је глас једног одборника превагнуо да се ХДЛ-у прода општинска земља.

Остварена Амфилохијева жеља

Покојни митрополит црногорско-приморски Амфилохије је за „Вијести“ прије двије године најавио градњу храма у Будви, наводећи да ће то бити украс града.

„Ако Бог да, градићемо храм апостола Марка, а то сада и од Будвана зависи. И треба да се сагради, јер је то најстарији храм који је био. Вријеме је да се тај храм обнови. Апостол Марко је преко оног лава (Свети Марко се на сликама обично приказује с крилатим лавом, јер он наглашава снагу ускрснућа и савладавања смрти – прим аут.), а лав је у грбу Црне Горе. Ако хоћемо да освештамо и грб Црне Горе на прави начин, онда треба да градимо и храм Светог апостола Марка“, казао је тада митрополит.

Према његовим ријечима храм ће бити украс Будве.

„Будва је израсла у велики град. Тај храм ће бити украс Будве и њена душа. Овдје треба да се сагради прави храм посвећен апостолу Марку, свједоку вјечне и непролазне љубави“, казао је Амфилохије.

Уз саборни храм планиран и вртић

Саборни храм, у првобитном идејном рјешењу које је достављено Општини и на основу кога је урађена макета, требало би да буде капацитета 500-700 људи.

Планиран као централно доминантна грађевина у склопу духовно-сакралног комплекса код постојећег храма Свете Петке, крстионице Светог Јована и парохијског дома.

„Храм има дужину 31,65, ширину 26,8 метара, а укупна висина храма од платоа до врха крста куполе је 24,48 метара. Објекат храма осмишљен је као тробродна базилика по угледу на ранохришћанске базилике попут којих основа има форму уписаног крста“, наводи се у идјеном рјешењу.

Интересантно је да је у оквиру комплекса планирана у другој фази и градња вртића „Херувим“.

Вук Лајовић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here