Жана Kургангалијева дошла је у Србију, у Мионицу, да се уда за Радоја Мандића из Ваљева по традиционалним српским обичајима.
Kад се сродне душе сретну и најмања удаљеност је превелика, али се и највећа може премостити. Многи због љубави чинише чуда одлазише из кућа, напушташе завичаје, бежаше у загрљај вољених.

Такво чудо учинила је и Жана Kургангалијева из Kазахстана, која је дошла у Србију, у Мионицу, да се уда за Радоја Мандића из Ваљева, и то по традиционалним српским обичајима! Јер таква је љубав.

Љубав преко жице
Мионичким свадбарским сокаком пошли су Радоје и Жана. Њихова љубав почела је пре три месеца преко жице – на Скајпу. Помоћу „Гугловог“ преводиоца успевали су да упознавање учине занимљивим, а убрзо је она научила да каже „хвала“, а он „спасибо“.

Њихово брачно путовање почело је у кући војводе Живојина Мишића, у мионичком селу Струганик. Сватови су, трубећи аутомобилима и певајући, дошли по младину руку. Девер је кренуо у поход, а пратише га гитара, хармоника и контрабас.

  • Даље нећеш – рече му младин рођак пред вратима – она је скупа.

  • Тако значи – супротстави се девер.

  • Тако – доби брз одговор.

  • Добро, ево – девер одлучно извади новац и пружи га младином рођаку.

ПОТПУНО СУ ПОЛУДЕЛЕ ЗА СРБИМА: Из далеке ЕГЗОТИЧНЕ ЗЕМЉЕ долазе да се удају, а ево шта их НАЈВИШЕ ПРИВЛАЧИ 1

  • Недовољно – одлучан је и рођак. – Она вреди више од било ког новца. Али ајде ти мени отпевај једну песму и можда ћемо се договорити.

  • Музика, удри – дрекну девер и запева нумеру која говори о лепоти Србије.

И тако договор паде, а млада из Kазахстана, у српској традиционалној народној ношњи и с венцем на глави, изађе из куће и крену ка младожењи.

Пољубише се, а аплауз ођекну читавим селом. Хармоника им се примиче и засвира коло.

Па, да трупамо!
– Па, да трупамо – викну један гост и сви заиграше, а потом кренуше у салу на ћевапе и домаће кобасице.

ПОТПУНО СУ ПОЛУДЕЛЕ ЗА СРБИМА: Из далеке ЕГЗОТИЧНЕ ЗЕМЉЕ долазе да се удају, а ево шта их НАЈВИШЕ ПРИВЛАЧИ 2

Пуних стомака, младенци су се после ручка упутили ка културном центру у Мионици, где их је испред стрпљиво чекала кочија на чијем се задњем делу вијорила застава Србије. Запловили су улицама и убрзо стигли пред матичара, где су обоје одлучно изговорили „да“, а потом једно другоме ставили бурме на руке.

ПОТПУНО СУ ПОЛУДЕЛЕ ЗА СРБИМА: Из далеке ЕГЗОТИЧНЕ ЗЕМЉЕ долазе да се удају, а ево шта их НАЈВИШЕ ПРИВЛАЧИ 3

  • Много сам узбуђена и осећања су ме савладала. Одлучност ме је навела да дођем у Србију. За кратко време схватила сам да Радоју могу да верујем. И у будућности, ја ћу бити с њим као камен у стени – рекла је Жана, а потом пољубила свог мужа, који се захвалио свима на подршци.

После вечере, младожења је пренео младу преко прага, а врата се за њима затворише.

Баш као што српски обичај налаже, млада је након стављања бурми на руку и закључења брака бацила бидермајер. Њега је, с усхићењем на лицу, ухватила земљакиња из Kазахстана. Мионичани, спремите се!

loading...

Оставите одговор