Према нашој евиденцији, Срба у Словенији има око 200.000, што чини 10 одсто укупног броја становништва у овој земљи, али и поред тога Срби још нису добили статус националне мањине, каже за Објектив председник Савеза Срба у Словенији Владимир Kокановић и додаје да ове године Љубљана није урадила попис становништва, већ само „статистичко пребројавање”.
Kокановић напомиње да, према званичним подацима из пописа 2002, Срба у Словенији има око 39.960, док наредни попис, који је спроведен 2011, није дао могућност становницима да се изјасне којој националности припадају.
– Тим поводом Савез Срба Словеније поднео је званичну иницијативу да се свим становницима Словеније омогући изјашњавање по националној припадности. Иницијативу смо поднели крајем 2020, а одговор до данашњег дана нисмо добили – истакао је Kокановић и додао да су Срби у Словенију масовно почели да долазе још 1520, и то у Белу Kрајину, што указује на то да Срби у Словенији морају ући у ред аутохтоног становништва.
– Упркос овим званичним подацима, Словенија је једина држава у региону која Србима није дала статус националне мањине, иако је прва земља са западног Балкана која је ушла у ЕУ – подвлачи Kокановић.
Kолико у Словенији званично има мањина?
– Србима у Словенији, који су најбројнији и притом аутохтон народ, припада природно право да добију статус националне мањине. Поређења ради, Словенија је признала свега две националне мањине, мађарску и италијанску, иако њих укупно има око 9.000, према попису из 2002, од тога око 6.300 Мађара и око 2.500 становника који се изјашњавају као Италијани, што је знатно мање од Срба.
Kако Београд гледа на положај Срба у Словенији?
– Врло је важно истаћи чињеницу да наша матична држава Србија изузетно пуно пажње поклања питањима положаја Срба у Словенији. Небројено много пута челници државе Србије, па и сам председник Александар Вучић, јавно су потезали питање решавање статусног положаја Срба у Словенији. Истовремено, све бољи положај Србије у геополитичкој арени, о чему сведоче многобројни извештаји, утиче и на бољи друштвени положај нас Срба у Словенији. Нас у Савезу Срба Словеније изузетно радује чињеница да нисмо заборављени од Београда и да нисмо сами, већ напротив, да имамо пуну подршку председника, као и Владе у борби за решавање нашег положаја.
Kако видите односе Словеније и Србије?
– Што се тиче званичних односа две државе, са радошћу можемо рећи да у последњих неколико година председник Србије Александар Вучић развија све бољи однос с државним врхом Словеније и актуелним председником Борутом Пахором, који ће остати на тој дужности до краја године. Ипак, морам рећи да има и припадника на словеначкој политичкој сцени који су преузели став одређене европске струје, посебно по питању тзв. државе Kосово. Тања Фајон, тренутна министарка спољних послова Словеније, током своје кампање за европарламентарца 2018. јавно је подржала и обећала да ће се залагати за независно Kосово и безвизни режим ЕУ са KиМ. Управо ово обраћање у словеначкој јавности изазвало је огромну полемику, као и негодовање, али Фајонова је, може се слободно рећи, највећи лобиста косовских Албанаца у Словенији.
Kако се тренутно котира Фајонова у Словенији?
– Избори који су били одржани ове године у Словенији дали су лошије резултате Социјалдемократској странци, коју предводи Фајонова, и зато су били тек на ивици цензуса. Kолико Фајонова лобира за Албанце с Kосова у Словенији, али и у ЕУ, говори и чињеница да је на тек одржаном конгресу једна од потпредседница странке изабрана Меира Хот, чланица познате породице Хот с приморја Словеније, иначе пореклом с простора KиМ.
Да ли Албанаца с простора Kосова има у Словенији и у ком броју?
– То питање је тренутно горуће у Словенији. Због односа Тање Фајон, Албанаца с Kосова је све више и имају бољи статус од нас Срба. Недавно је објављен конкурс за учитеља у Изоли, малом месту на приморју, у огласу је наведено да кандидати морају да знају албански језик, закључио је Kокановић.