Стратешки важно питање, Газиводе, овај пут умало су довеле у питање сутрашњу посету председника Србије Косову и Метохији. Иако је 80 одсто површине језера на северу Космета у општини са већинским српским становништвом, Зубином Потоку, Приштина пита шта би српски председник тамо тражио. Газиводе, којима управља Јавно предузеће „Ибар“ заједно са „Трепчом“ и трафостаницом „Валач“, стратешки су важне и за Србију у целини.

Директор предузећа „Ибар“ Срђан Вуловић каже да термоелектрана у Обилићу не може да ради и да не може да хлади своја постројења без воде са Газивода.

– У секунди се испоручује четири и по кубних метара воде, према Приштини – на годишњем нивоу то је око 130 милиона кубних метара воде. Друга важна улога Газивода је такође производња електричне енергије, годишње се производи око сто гигават-сати. Трећа улога је водоснабдевање, са овог језера пије негде око 800.000 становника Косова воду – наводи Вуловић.

Седамдесетих година прошлог века, брана и цео хидросистем изграђени су уз кредит Светске банке од око 900 милиона евра. Отплатила га је Република Србија, делом и „Ђердап“.

Директор предузећа "Ибар" Срђан Вуловић, Фото: Танјуг/Dimitrije Goll
Директор предузећа „Ибар“ Срђан Вуловић, Фото: Танјуг/Dimitrije Goll

Вуловић описује ситуацију на терену: – Ми радимо, производимо, а плодове нашег рада убира јужно предузеће ‘Ибар Лепенац’ у Приштини. Нека процена је да десетак милиона евра може да остане прихода захваљујући нашем раду на језеру Газиводе. Нама остаје плата и финансирање из буџета Републике Србије. –

Поред толике воде, у четири српске општине на северу нема је довољно. И то није једини значај језера.

– Он значи очување живота Срба на Косову, то су те наше четири општине у јужној српској покрајини и оне су битне јер ту народ има сигурност да ће имати где да ради, има сигурност да је то компанија којом управља ЕПС и, једноставно, Газиводе значе да Приштина не преузме оно што припада Србији“, каже Јелица Путниковић из Балкан магазина.

Осим економског, на дну језера скривен је и други значај. Језеро је настало када је исељено и потопљено 14 насеља, а са њима и остаци двора краљице Јелене Анжујске, кула звонара из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола, као и други споменици који сведоче о средњовековној, али и много даљој историји.

Фото: Танјуг
Фото: Танјуг

Све то биће део документарно-играног филма Душана Јововића „Газиводе – путевима Јелене Анжујске“.

Уколико би Албанци отели језеро Газиводе, Приштина би у том случају контролисала снабдевање струјом и водом за читав српски народ на северу Косова.

Газиводе су у протеклом периоду биле често помињане као мета приштинских власти, које желе да их укључе у косовски енергетски систем. Иако се Приштина служи триковима и тражи да јој се препусти управљање Газиводама, а да се касније решава питање власништва, Србија је одлучна у томе да не дозволи Албанцима већинско управљање.

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, казао је да су вештачко језеро и хидроцентрала, трафостаница Валач и РМХ комбинат Трепча стратешки енергетски ресурси Републике Србије на северу Косова.

Целокупну тензију око Газивода је додатно подгрејало доскорашње присуство војника Кфора, који су последњих дана својим возилима практично блокирали прилазе језеру.

Језеро Газиводе, Фото: Танјуг/Dimitrije Goll
Језеро Газиводе, Фото: Танјуг/Dimitrije Goll

Око самог вештачког језера и хидроцентрале копља се ломе заправо јер онај ко их контролише има под контролом енергетске ресурсе за север Косова, али и водне ресурсе за територију целог КиМ..

– Газиводе су имовина Репубике Србије, а хидроелектрана је у власниству и под управом ЕПС-а. Чак 90 одсто капацитета хидросистема налази се на територији општине Зубин Поток, односно две трећине језера је на територији КиМ, а трећина на територији централне Србије – објаснио је Ђурић.

Газиводе, иначе, приходују десетине милиона евра годишње само од воде, а да не говоримо о радним местима за Србе. Имовина овог целог комплекса је од непроцењиве вредности.

Језеро Газиводе уочи посете председника Србије Александра Вучића, Фото: Танјуг/Dimitrije Goll
Језеро Газиводе уочи посете председника Србије Александра Вучића, Фото: Танјуг/Dimitrije Goll

Упркос чињеници да се чак 74 одсто површине језера налази на територији општине Зубин Поток, а 25,9 одсто на територији Новог Пазара и Тутина, Приштина тврди да је реч о њиховој имовини. Према писању косовских медија, Приштина је комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући и Газиводе, већ продала једној турској компанији која, потражујући плаћено, не може да уђе на посед језера и хидроцентрале.

loading...

Оставите одговор