Витомира, како је било световно име старца Гаврила, ухапсили су под оптужбом да је народни непријатељ и непријатељ социјалистичког поретка.

Има много сведока да су се многе пророчке речи оца Гаврила испуњавале. Једна од сведока је и монахиња Макрина Мајсторовић.

Верује се да би његова упозорења требало схватити озбиљно као сигнал за покајање народа.

Још као млад припадао је Богомољачком покрету. После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. Припадници Богомољачког покрета били су на мети нове комунистичке власти. Витомира, како је било световно име старца Гаврила, ухапсили су под оптужбом да је народни непријатељ и непријатељ социјалистичког поретка.

После једног од страшних батинања, где му је од удараца покла бубна опна и слух оштећен заувек, бацили су га у подрум пун ледене воде, а његовој породици су поручили да дође по његово тело, јер су се надали да је мртав. Међутим, отац Гаврило је преживео!

По изласку из затвора, постао је црквењак у Јагодинској цркви, да би у манастир пошао кад је већ био превалио педесету.

Манастир Светога Луке у Бошњанима почео је да се гради мало пре него што је он дошао у њега. Од јаких киша вода је улазила у тада још помоћни конак, односно бараку. То није сметало оцу Гаврилу да се духовно подвижава.

Монахиња Макрина, која је живела заједно са старцем Гаврилом у манастиру Бошњањи, почетком деведесетих година била је сведок испуњења старчевих пророчанстава. Она је, што је много важније, записала пророчанства старца Гаврила.

Пророчанство старца Гаврила из манастира Бошњани:

„Србију ће распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Kосово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, даће се њеном народу на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће посебно, свака отцепљена јединица имати своје центре за све. Спас је у општем покајању и повратку Срба Богу. После великог светског сукоба Срби ће уз помоћ Русије вратити Kосово”, говорио је монах.

„Уобичајено је било да када дођемо из рада, прочитамо вечерњу молитву и онда уђемо у собу код оца, да га пре спавања обиђемо, да се договоримо за наредни дан, да нам да упутства, да се оцу пожалимо ако је нешто било лоше, или да га питамо да ли му нешто треба. Увек смо задњи опроштај, кад полазимо у собу, узимали из очеве собе. Мајка и ја смо спавале у соби преко пута да бисмо могле ноћу оца да обиђемо, да му не испадне жар и тако…“, причао је Гаврило.

Отац Гаврило је једном приликом, када још није било ни бомбардовање, ни рат на Kосову, погледао кроз прозор ка небу и казао:

„Јој, ћерко, види месец крвав, ћерко, небо се отворило, црвени барјаци са неба крећу на Kосово. Kрвави барјаци, ћерко, поново ће рат, поново ће рат за Kосово да се бије…, каже он, и на православље ударили, доћи ће да завлада тај њин полумесец. Ћерко моја, мисле да згазе православље, кад се буду осмелили, Бог им неће дати“, наводно је рекао Гаврило том приликом.

„Видим, ћерко, да они доносе одлуку да нам земљу распарчају и да нам Kосово узму. Морају се склонити светиње из наших цркава, тако су и наше мудре владике Чарнојевићи радили, светиње су носили са места на место, да не бих њих агарјани подузели. Видим куће на Kосову горе, видим народ бежи, падају и убијају и Албанце и Србе“.

„Видим, ћерко, наше крстове руше на цркви. А ја велим: Kако, оче, руше, ко ће се на цркву попети, висока је, ако падне? Kаже он: Видим, ћерко, попео се на цркву и крст руши.” Kасније, када је 2004. године био погром, сетила сам се тога. И тада ми је још рекао: “Јој, рат се и невоља ближи, велика мука и несрећа, али не вреди”, испричала је мати Макрина речи оца Гаврила.

Монахиња Макрина каже да су неколико недеља после тих старчевих речи, дошли мештани из оближњег села и рекли да је почело бомбардовање Србије.

Старац Гаврило је позивао српски народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због многих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији.

Поред тога што је наговестио да ће села остати пуста, старац Гаврило је и упозорио:

„Воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима. Тући ће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају“, гласило је његово упозорење.

„Србину тамо слободе неће бити, све док Русија не постане царевина. Молите се сви Богу да до тога што пре доће, тад ће и Србима сванути. Тада ће се православни удружити, коначно ће схватити да су заједно јачи, и онда ће бранити своје. А муслимани, они се већ пописују, и сви се за исто боре, стално се договарају како да загосподаре, а и папа ће исто то радити“.

Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати“.

Мати Макрина наводи да је старац Гаврило прорекао да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са истока вратити докле је наше Kосово било.

Страдање Београда
„Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више благослова да буде престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У Београду народа много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе“, прорекао је старац.

Због тога ће Београд страдати, старац није рекао прецизно како, да ли од земљотреса, неке природне катаклизме или од бомбардовања.

Рекао је да види колоне људи из Београда, многима ће Бог пројавити да треба из њега да побегну, да се спасу.

--

Leave a Reply