Пушиш као Турчин, а пијеш као Рус – стереотип је који се понавља већ вековима, али нови подаци говоре да то више није тако. На улицама турских градова више се готово и не може видети човек с цигаретом, а од Руса данас више пију Немци и Французи, показали су објављени подаци Светске здравствене организације (WHO).

Руски председник Владимир Путин увео је 2003. мере којима је циљ био зауставити да нација умре од алкохолизма. Мере су биле жестоке, али је споменути извештај показал да је Путину успело зауставити претерано испијање алкохола, тако да у овоме тренутку просечни руски грађанин конзумира 43 посто мање алкохола него 2003. те се пуно мање пије вотка, а више пиво и вино. За WHO то је било тако грандиозно постигнуће да је руководство те организације упутило Путину искрене честитке за добро обављен посао. Позвала је друге лидере да се угледају на руског председника.

Забрана рекламирања пића

Годишња конзумација чистог алкохола пала је од тада с 21 литара на мање од дванаест литара, а Русија је с првог места пала на четврто. Испред ње су остале Литванија, Немачка и Француска. Но највеће постигнуће је продужетак животног века с просечних 57 на 68 година за мушкарце. Путинове мере засекле су тачно тамо где је требало засећи. Прва мера је била да продавнице које продају алкохолна пића не смеју радити после 23 сата. Увео је и потпуну забрану рекламирања свих пића која садрже и најмању количину алкохола.

Знатно је подигао и порез на алкохолна пића, а то се посебно односило на вотку за коју је порез до 2017. нарастао на готово девет долара по литри. Врло брзо исто је учинио и за сва друга алкохолна пића. Увео је и забрану продаје алкохолних пића у пластичним боцама великог волумена (1,5 литара). У неким регијама, у којима је смртност од алкохола била озбиљно висока, увео је изразито строге рестрикције. Многи су се руски лидери већ покушали изборити с овим проблемом. Михаил Горбачов, забринут због здравља Руса нарушеног алкохолом, средином осамдесетих година прошлог века увео је прохибицију која је у пет година дала резултате, но након распада СССР-а ствар се опет отела контроли. Руси су пили више него икада. Израчунато је да је у Горбачовљево време, због последица пијанства радника, руско господарство годишње губило око 8 милијарди долара.

Током деведесетих, за мандата Бориса Јељцина, проблем се погоршао. Јељцин у вези са тим ништа није предузимао, а према критичарима и сам је био изразито склон чашици вотке. Тотални слом господарства и опште сиромаштво били су повод за опијање, често и смртоносном вотком кућне производње. Три четвртине оних који су скривили тешке прометне несреће било је под изразитим утицајем алкохола, а 75 посто мушкараца који су убили своје супруге то је учинило у стању тешког пијанства. Пошаст алкохолизма донела је страшне последице – просечни животни век мушкараца пао је на свега 57 година.

Акција против свих порока

Јако дуго у Русији је владала изразито велика толеранција према пушењу, но и томе је дошао крај. Путин је 2013. и 2014. пушење забранио на радним местима, у свим државним институцијама, у авионима, возовима, јавном градском превозу, школама, болницама, ресторанима и кафићима. Опет је направио нешто што нико у свету није – увео је потпуну забрану продаје цигарета свима онима који су рођени након 1. јануара 2015., што значи да та генерација, а ни оне које долазе, никада у животу неће моћи легално купити цигарете. И ове мере дале су резултат – део пушача у свега неколико година пао је са 60 на 40 посто руског становништва.

Путин је 2009. прогурао закон којим се у целој Русији, осим у четири мање регије, забрањује коцкање. Затворене су све коцкарнице, без посла је остало више од 300 хиљада људи. Но овим се потезом борио против организираног криминала.

loading...

Оставите одговор