“Када видите заставу Србије како се вијори, када се интонира химна ваше земље, за тај осећај се живи”, објашњава наш параолимпијац Небојша Ђурић из Ужица, јер како каже, спорт је најбољи лек за све оно са чиме се људи попут њега суочавају

Када је 2010. године једна саобраћајна несрећа променила живот Ужичанину Небојши Ђурићу, није ни слутио да ће десет година касније бити прослављени српски параолимпијац. Високо се стиже кад надмашиш самог себе

Схвативши да живот захтева и тражи борце, Ђурић почиње да се бави спортом у Атлетском клубу “Пора” у Ужицу на наговор свог друга, такође параолимпијца, Милоша Зарића. Трофејни низ почео је на Европском шампионату у Гросету 2016. године када је освојио сребрну медаљу у бацању кугле и бронзу у бацању диска. Првак Европе постаје у Берлину оборивши све актуелне рекорде у бацању диска и поставивши светски рекорд 39,84 метара, премашивши стари за 42 центиметра. На истом такмичењу био је и други у бацању кугле. Био је учесник Параолимпијских игара у Рио де Жанеиру. На Светском првенству у параатлетици 2019. године у Дубаију осваја бронзану медаљу у бацању кугле са рамена. Високо се стиже кад надмашиш самог себе

“Не стиже се високо надмашујући друге, високо се стиже надмашујући самог себе. Границе успеха су тамо докле неко хоће да досегне. Ја сам то схватио када сам због повреде кичме живот наставио у колицима. Постоји квалитетан живот и у колицима. Мени га је омогућио спорт, који је сада мој живот”, прича Небојша Ђурић. Ђурић је рођен 1987. године у Ужицу. Био је професионални возач камиона. Радио је и живео за сина Давида. Сада и даље живи и ради за Давида, али и за своју земљу. Високо се стиже кад надмашиш самог себе

“Када видите заставу Србије како се вијори, када се интонира химна ваше земље, за тај осећај се живи”, каже Ђурић. Истиче да није увек лако и да велику подршку има у свом тренеру Николи Радовановићу. Високо се стиже кад надмашиш самог себе

“Рад и сати тренинга, уз најважнији фактор, веру у себе. Постићи резултат који нико на свету пре тебе није постигао. Ту могућност има мали број спортиста и тренера на свету, а ми смо то успели. Никола и ја смо заједно доказали да је у животу и спорту све могуће и да је сваки циљ и врх, уз напоран рад и уложен труд, остварив“, истиче Ђурић. Небојша је и велики агитатор да се особе са инвалидитетом баве спортом, јер како каже, спорт је најбољи лек за све са чим се ове особе суочавају. Високо се стиже кад надмашиш самог себе

А он ће наставити да брани боје Србије на такмичењима параатлетичара. Следећи циљ му је медаља са Параолимпијских игара у Токију. До сада овај млади човек испунио је све постављене циљеве, за себе, за Србију.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Leave a Reply