Јако је тужно што се право значење речи Србин третира омаловажавањем и подсмевањем. У нашој околини, нашироко гледано ‘искривљени примери’ су нам показани.
Шта у ствари значи бити Србин? Уколико би се група људи одлучила да посети бројне градове у нашој земљи, и у тим градовима води анкету на ово питање, сложићемо се да ће већина изјавити да су одлике једног Србина то што се крсти, и венча у цркви. Али, право питање је, да ли то што смо крштени и венчани у цркви ствара осећај истинске среће ‘изнутра’ у нама? Како само то може да нас усрећи? Јер, ко је Србин срећан је и своје задовољство преноси на друге.
Како се ико може изјашњавати тако, уколико не поштује своју сестру, мајку, жену, и стиди се села из ког’ ‘вуче корене’. Како онај што се фруле и шљивика стиди, и своје дедовине и дединог трактора срами, може рећи да је Србин? А онај што мрзи братске околне народе из непознатог разлога, заправо себе мрзи, јер мржња је болест.
Србин цени парче земље која му је дата, воли своје најближе и добре људе. Причајмо позитивну причу свакоме кога сретнемо, и нека поштовањем и гостопримством са нашег села одговоримо на ово јако важно питање.
Андрија Поповић
