Специјализовано тужилаштво Косова са седиштем у Хагу сматра да Хашим Тачи и друга тројица чланова Главног штаба ОВК треба да остану у притвору јер постоји реална опасност од утицаја и застрашивања сведока, као и ризик да мобилишу своје присталице и ометају поступак пред Специјализованим већима Косова (познатијим као суд за злочине ОВК).

„У овим околностима, бар док се не саслушају сведоци и не обезбеде докази притвор је неопходан“, наводи се у захтеву тужилаштва за њихово притварање који је данас објављен у проширеној, али и даље редигованој верзији, на 22 стране.

Обрана је јуче најавила да ће тражити да им се укине притвор, те да тражи укидање редакције налога и аргумената тужилаштва за притвор како би суду представила своје контрааргументе за њихово пуштање на привремену слободу.

Тужилаштво подсећа да су у временском периоду оптужнице осумњичени били претпостављени многим потенцијалним сведоцима тужилаштва као и да и даље заузимају високе положаје ауторитета и / или утицаја.

„Имају средства, мотив и прилику да утичу на сведоке, жртве или саучеснике и да на други начин ометају поступак“, навело је тужилаштво и детаљно образложило на које су све начине Тачи и Кадри Весељи и Удружење ратних ветерана ОВК утицали да се то тужилаштво и суд укину.

У свом поднеску тужилаштво поред осталог подсећа да је Удружење ветерана ОВК, од око 40.000 чланова тражило укидање Закона о оснивању Специјализованог тужилаштва и суда, као и да се годинама супротстављало претходним покушајима кривичног гоњења бивших припадника ОВК због ратних злочина.

Ово удружење је приређивало претеће протесте, демонстрације и претило грађанском непослушношћу, наводи тужилаштво и додаје да осумњичени сами имају дугу евиденцију неодговорности за злочине почињене током рата и истрага о њима.

Од почетка, како се наводи и у оптужници, као припадници ОВК и Привремене владе Косова, осумњичени су били чланови удруженог злочиначког подухвата (УЗП) са заједничким циљем преузимања косова уз убиства и застрашивање свих противника ОВК.

У новије време јавно су напали мандат тог тужилаштва и суда оптужујући га за дискриминацију и означавајући га као „историјску неправду“.

Још 2017. године широко се извештавало да су чланови странке чији су Тачи и Весељи били бивши и садашњи лидери, покушали да створе подршку за укидање тог тужилаштва и суда.

„Тачи је лобирао за њихову ‘реформу’ и тада јавно лагао о степену своје личне повезаности са тужилаштвом“, наводи се у поднеску.

Такође је указано да, постој сумња да су у скорије време владини званичници на косову, лојални Тачију и Весељију обавили коруптивне исплате потенцијалним сведоцима тужилаштва, наводно за „путне трошкове“ иако све путне трошкове плаћа Суд у Хагу.

У том контексту је поменуло косовског министра Абелард Тахири, да је именовао је Дритона Лајчија за шефа Одељења за Координацију процеса правне заштите и финансијске подршке потенцијално оптуженим.

Тужилаштво је подсетило на застрашивање сведока са Косова у случајевима који су вођени против Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја, као и на случајеве „Думаку“ и „Балај“.

Указало је да су сведоци или одустајали од сведочења или чак мењали исказе лажним сведочењем, те да иста опасност прети и сада.

Тим поводом тужилаштво се позвало на пресуду којом је Хашки трибунал ослободио Харадинаја од оптужби за ратне злочине, али да је претресно веће констатовало приметило да је : „током суђења наишло на значајне потешкоће у обезбеђивању сведочења великог броја сведока. Многи сведоци су као главни разлог што не желе да сведоче навели да се плаше“.

„Претресно веће је стекло снажан утисак да се суђење одржавало у атмосфери у којој су се сведоци осећали небезбедно. На то је утицало низ фактора специфичних за Косово, попут малих заједница и блиских породичних веза и заједница што је отежавало гарантовање анонимности. Саме странке су се сложиле да на Косову постоји нестабилна безбедносна ситуација која је била посебно неповољна за сведоке“, наводи се у пресуди Трибунала на коју је подсетило тужилаштво.

Као посебне разлоге за притвор тужилаштво је истакло да ће осуђени покушати са избегну суђење када сазнају за која се тешка кривична дела терете – злочине, због којих могу бити осуђени наказну доживотног затвора.

„Сви осумњичени имају средства, мотив и прилику да избегну правду. Сви су бивши виши команданти ОВК и садашњи или бивши политички лидери у косовској влади. Имају приступ значајним средствима и могу лако мобилишу широку мрежу присталица и државних званичника, укључујући особе са сигурносним, полицијским и обавештајним искуством“, навело је тужилаштво.

Такође је подсетило на чињеницу да Косово има мали број споразума о екстрадицији са другим земљама, што је један од механизама сарадње са Судом за злочине ОВК, те да би тако избегли изручење уколико одлуче да побегну.

Тужилаштво је такође навело да се наставља прикупљање доказа из многих извора, укључујући иностранство, те да се сви ти поступци воде се у атмосфери застрашивања сведока.

„Поред урођене криминалности потенцијалног мешања у администрацију правде разматране према претходном критеријуму, осумњичени су очигледно способни оркестрирање насилних кривичних дела“, закључило је Специјализовано тужилаштво у поднеску од 17. новембра који је потписао главни тужилац Џек Смит.

Поред Тачија и Весељија на оптужници тужилаштва налазе се и Јакуп Краснићи и Рџеп Сељими.

Терете се у 10 тачака за злочине против човечности и ратне злочине извршене кроз удружени злочиначки подухват, заједно са низом других припадника ОВК.

Тужилаштво: 1.500 доказа против ОВК до 31. маја, истрага одбране, па суђење

Специјализовано тужилаштво Косова саопштило је данас на статусној конференцији против Хашима Тачија и осталих чланова Главног штаба ОВК да поседују око 1.500 доказа против њих, које намерава да обелодани одбрани до 31. маја 2021. Паралелно са процесом обелодањивања и након њега, одвијаће се истрага одбране и прикупљање контрадоказа, као и припреме за суђење, које би према изнетим аргументима свих учесника у поступку, могло да крене, најраније за годину и по дана.

На конференцији је било речи о могућним терминима са почетак суђења, од јуна следеће до јуна 2022. године, али је након расправе тужилаштва и одбране, судија за претходни поступак овом процесу Николас Фију указао је да данас неће одређивати датум почетка суђења.

Он је истакао да то зависи од динамике обелодањивања доказа тужилаштва и истраге одбране, те да, како је навео, „што се пре заврши обелодањивање доказа, то ће брже и одбрана моћи да бави своје обавезе“.

Расправа о обелодањивању доказа закључена је договором тужилаштва и одбране, уз сагласност судије, да до следећег четвртка, 26. новембра, тужилаштво и одбрана, постигну договор око динамике обелодањивања доказа.

Судија је упозорио тужилаштво да мора да представи одбрани сваки ослобађајући материјал против оптужених, а тужилаштво је одговорило да ће „одбрани оделоданити више од 1.000 потенцијално ослобађајућих доказних предлога“.

Представница тужилаштва је указала да ће можда имати и више доказа против оптужених, али да то зависи од даљег тога истраге која је још у току.

Напоменула је да тужилаштво има 153 сведока, чије изјаве и транскрипте изјава планира да представи на суђењу.

Говорећи о обелодањивању доказа она је навела да ће комплети материјала бити достављани одбрани у етапама.

Рекла је да тужилаштво нема ни обавезу ни намеру да материјал обележава као „ослобађајући“ када га доставља одбрани, већ да ће само најавити када би такви докази могли да јој буду достављени.

Претходно су браниоци оптужених упозорили да обрана не може да почне своју истрагу и припрему за суђење, пре него што се упозна са већим или комплетним доказним материјалом тужилаштва,а браниоци оптужених који се данас нису оглашавали, тражили су најмање 18 месеци за припрему одбране.

Упозорили су да ради правилног и економичног вођења поступака, обелодањивање мора да буде конструктивно, да би се осигурала примена принципа „правичности суђења и једнакости оружја“.

Такође су указивали да, уколико на почетку обелодањивања буду достављани само редиговани докази, одбрана неће моћи да схвати суштину и да се адекватно припрема.

Све своје предлог у вези са обелодањивањем доказа браниоци су поднели суду 17. новембра, а суд их је објавио данас пре подне, у време трајања конференције.

На конференцији је претходно бранилац Кадрија Весељија адвокат Бен Емерсон тврдио да не постоји Удружени злочиначки подухват (УЗП) ОВК , како то наводи тужилаштво, и да ће доказати да Весељи не може за то да одговара.

„ОВК се удруживала спонтано, није било никаквог ланца командовања. То је био народни устанак који је покренуо велики број албанских цивила, јер су српске стране спроводиле злочине против човечности и геноцид“, навео је поред осталог Весељијев бранилац.

Подсетио је на предмете из Хашког трибунала у којима је, како је рекао, осуђено шест високих руководилаца српске војске и полиције због етничког чишћења и протеривања албанског становништва са КИМ.

„Сада се тврди да постоји слично криминалне удруживање, а то представља замену теза. Одбрана Весељија ће се ослањати на пресуђене чињенице и донете правне закључке“, најавио је адвокат тврдећи да је ОВК била организована ради самоодбране, „село по село“.

„Тако раштркани и неорганизовани, појединци су могли да учине нека кривична дела, али то су били појединачни случајеви, за разлику од супротне (српске) стране“, устврдио је адвокат Емерсон напомињући да ту није било „заједничког циља“ УЗП, већ да је ОВК деловала у самоодбрани.

Бранилац Реџепа Сељимија Дејвид Јанг у потпуности се сложио са Емерсоном и главним адвокатом Денисом Хупером у вези са роком потребним за истрагу одбране, напомињући да су оптужбе тужилаштва апсурдне.

„Они се изругују праву Сељимија на правично суђење“, навео је Јанг.

И бранилац Јакупа Краснићија, подржала је колеге поводом потребног времена за истрагу одбране.

„Треба нам и довољно времена и услова, а то значи да треба имати у виду и околности изазваних пандемијом вируса ковид 19“, навела је Краснићијева адвокатица.

Бранилац Тачија адвокат Денис Хопер је најавио да ће поднети захтев суду за укидање притвора Тачију и привремено пуштање на слободу, напомињући да му је за то неопходно да зна са којим контра аргументима располаже тужилаштво.

„Тужилаштво треба да нам достави своје комплетне аргументе за притвор, јер су они у налогу за хапшење редиговани, па одбрана не може да се адекватно изјасни, а суд је до сада саслушао само аргументе тужилаштва и одредио притвор Тачију“, навео је поред осталог адвокат Хопер.

Судија за претходни поступак Николас Гију је рекао Тачијевом браниоцу да поднесе захтев за укидање притвора, на који ће се тужилаштво изјаснити, а потом ће он донети своју одлуку о захтеву одбране.

Након што је бранилац оптуженог Кадрија Весљија адвокат Бен Емерасон почео да говори о томе како се Весељи добровољно предао суду након договора са тужилаштвом, прекинут је видео стриминг конференције са судом.

Сва четворица оптужених у том предмету – Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими, нису присуствовали конференцији у судници, већ су је пратили путем видео линка из притворске јединице и нису се обраћали суду.

Шест њихових бранилаца учествовало је у конференцији такође путем видео линка, а само је један био у судници, као и специјализовани тужилац Џек Смит са помоћницима.

Тачи и остали први пут су прошле седмице пред судијом за претходни поступак негирали кривицу по свих 10 тачака оптужнице, која их заједно терети по разним видовима кривичне одговорности за ратне злочине и злочине против човечности у удруженом злочиначком подухвату.

Изручени су Хагу 4. и 5. новембра и смештени у притворску јединицу.

Сва четворица се налазе на једној оптужници Специјализованог тужиоца Џека Смита и терете се за низ ратних злочина међу којима је и око 100 убистава Срба, Рома и Албанаца, политичких противника.

У оптужници се наводи да Таци, Весељи, Сељими и Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дела извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову, која су била део раширеног и систематског напада против лица за које се сумњало да су били против ОВК.

У шест тачака оптужнице терете за злочине против човечности: прогон, затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство и присилни нестанак лица.

У четири тачке оптужнице терете се за ратне злочине: противзаконито или произвољно хапшење и лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.

Иван Илић

--

Leave a Reply