Призрен је град на југу Метохије, у подножју Шар планине, кроз који тече река Призренска Бистрица.

Путописци из Немањићког времена Призрен називају „царски град“ и „царска престоница“, а у народним епским песмама наводи се као „српски Цариград“.

Предање говори да је „у Призрену било онолико цркви колико је дана у години“.
Призрен – град који је имао 33 Цркве!

За време Турака, град на обали Бистрице добија нови изглед, праве се чаршије, махале и исламске грађавине.
Овај период одликује и уништавање српских средњовековних цркава и њихово претварања у џамије.
Тако је црква Богородице Љевишке претворена у џамију а на деловима рушевина манастира Светих Архангела саграђена је Синан пашина џамија. Црква Богородице Љевишке је после ослобођења, када је Призрен враћен под српску власт, рестаурисана.

У јесен 1915. године, при повлачењу српске војске, у Призрену краљ Петар по последњи пут прима чланове српске владе и ту се доноси одлука о повлачењу српске војске преко Албаније.

После Другог светског рата, по ослобађању Призрена 17. новембра 1944. године, он постаје средиште области Kосово и Метохија, које ће касније бити премештено у Приштину.

Од десетак хиљада Срба, колико их је било до 1999. године, данас у Призрену живи 15ак Срба.

У мартовском погрому 2004. године, у Призрену је изгорело све што припада Српској православној цркви и српском народу.

Пламен је гутао Поткаљају, најлепши и најстарији део Призрена где су живели Срби и који је красио Храм Христа Спаса из XИВ века, Владичански двор, Богословија, а у граду Саборни храм светог Ђорђа и Богородица Љевишка.

Недалеко од града Призрена, у сливу реке Бистрице, налази се манастир Светих архангела Михаила и Гаврила.
Манастирски комплекс, опасан масивним зидом, некада су чинили: велика црква, конаци, библиотека, болница, трпезарија и мала црква Светог Николе.

Оболевши од маларије, цар Душан се молио за оздрављење светим архангелима, па је на том месту одлучио да изгради своју задужбину.

Манастир је грађен у времену од 1343. до 1352. године.
Један летописац из 15. века записао је да “не верује да Душановој задужбини има равне под сунцем”.

На сликама – Призрен некад и сад.

Leave a Reply