Грађани Србије на изборе ће изаћи 26. априла, а истог дана биће одржани и локални и парламентарни избори, потврдио је у недељу генерални секретар председника Србије Никола Селаковић. Према писању Новости, председник Србије Александар Вучић изборе ће расписати 6. марта, када би требало да буде распуштен и парламент.

Према Уставу Републике Србије, што се процедуре тиче следећи корак је да премијерка Ана Брнабић донесе одлуку, упути образложен предлог за распуштање парламента или да поднесе оставку, чиме би се створили услови да председник Републике Александар Вучић и званично распише изборе.

Устав Србије прописује да мандат влади престаје пре истека времена на које је изабрана изгласавањем неповерења, распуштањем Народне скупштине, оставком председника Владе и у другим случајевима утврђеним Уставом. Најчешћи сценарио до сада када су у питању ванредни парламентарни избори били су распуштање парламента или оставка премијера.

Према календару, Вучић ће расписати изборе 6. марта, када би требало да буде распуштен и парламент, а од тада почињу да теку изборне радње, све до 26. априла, када ће грађани изаћи на биралишта. Предизборна утакмица, у том случају, трајаће 50 дана, пишу Новости.

Влада којој је престао мандат може да обавља само послове одређене законом, до избора нове Владе, односно само текуће послове, а парламенту не може предлагати законе, нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

Она не може постављати државне службенике на положај у органима државне управе, а при вршењу оснивачких права Србије може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.

Према Уставу Србије, парламентарне изборе расписује председник државе, а том одлуком се одређује дан одржавања избора и од када почињу да теку рокови за изборне радње.

Према Закону о избору народних посланика, од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 60 дана.

По расписивању избора следи пријављивање странака за изборну трку и подношење изборних листа, као и изборна кампања. Странке које буду заинтересоване за наступ на изборима имају рок да изборне листе Републичкој изборној комисији доставе најкасније 15 дана пре дана одржавања избора, а РИК их проглашава одмах по пријему или најкасније 24 сата од пријема листе.

Кандидате могу предлагати регистроване политичке странке, коалиције и друге политичке организације, посебно или заједно, као и групе грађана, а изборна листа је потврђена уколико је потписима подржи најмање 10.000 бирача.

Које странке сигурно излазе на изборе?

Српска напредна странка и СПС, као и остали чланови владајуће коалиције сигурно излазе на изборе, што су у више наврата и њихови лидети поручивали.

Први опозициони савез који је најавио излазак на изборе био је СПАС – Српски патриотски савез на чијем челу се налази Александар Шапић, председник општине Нови Београд. Њему се у међувремену се придружила и Здрава Србија, Милана Стаматовића, али је Шапић недавно саопштио да ће на изборе ипак изаћи самостално.

На предстојећим изборима учестоваће и Српска радикална странка, али и новоформирана странка Мише Вацића- Српска Десница.

Лидер Либрерално демократске партије Чедомир Јовановић саопштио је да ће на предстојеће парламентарне изборе та странка изаћи у оквиру покрета „Звоно а не странке“.

Он је раније рекао да је постигао договор с Николом Самарџићем и покретом „Глас“, с коалицијом Толеранција која окупља групу мањинских странака, с младим лидерима попут Александра Симурдића, Ивана Ðурића, Наима Беширија и низом удружења.

Учешће на изборима потврдили су раније и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка, Странка модерне Србије (СМС) и Зелена странка.

Удружење „Један од пет милиона“, прошле недеље је саопштило да ће учествовати на изборима на пролеће, а одлуку је саопштила једна од чланица удружења Валентина Рековић на конференцији за новинаре.

Које странке још нису одлучиле?

Нова странка Зорана Живковића ће своју одлуку саопштити 24 сата по расписивању избора, а како је изјавио недавно, „тренутно расположење у странци је такво да је 95 одсто чланства за борбу“.

Нешто слично је истакао и Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, који је основао покрет „Метла 2020. године“, и који је поручио да ће сачекати да избори буду расписани.

Ко сигурно бојкотује парламентарне изборе?

Одлуку о бојкоту избора прво је донео Савез за Србију, чије су стожерне странке Демократска странка, Двери, Народна странка Вука Јеремића али и Странка слободе и правде Драгана Ђиласа. Они су одлуку о бојкоту донели средином септембра 2019. године.

У јануару је исту одлуку донео и ПСГ, а бојкоту су се придружили и покрет „Доста је Било“, Саше Радуловића, те иницијатива „Не давимо Београд“.

Бојкоту избора недавно се придружио и Лука Максимовић, познатији и као Љубиша Прелетачевић Бели, који је заузео треће место на председничким изборима 2017. године.

У београдској Комбанк дворани у суботу је одржан први заједнички скуп опозиционих странака које не учествују на изборима, на којем је усвојена декларација и озваничен почетак кампање бојкота.

На скупу у организији Савеза за Србију обратили су се Драган Ðилас, Бошко Обрадовић, Вук Јеремић, Сергеј Трифуновић, Јанко Веселиновић.

У Декларацији о бојкоту се наводи да ће се сваки покушај формирања власти на основу резултата „лажних“ избора, како наводе, сматрати актом рушења уставног поретка, те да ће такву власт сматрати нелегитимном и против ње ће се борити свим врстама отпора и грађанске непослушности.

Потписници се обавезују да ће наставити борбу за слободне медије и поштене изборе свим расположивим, легалним средствима. У том смислу, кажу да ће наставити сарадњу са свим организацијама и појединцима који имају исти циљ, као и разговоре са представницима ЕУ, земаља изван Уније и организација које подржавају демократске вредности.

Изборну кампању пратиће и прича колико људи треба да изађе на изборе да би се могло рећи да је бојкот успешан. Према оценама аналитичара и истраживача јавног мњења, очекује се да на биралишта изађе око 50 одсто гласача. Та бројке не одступа много од претходних избора у последњих десет година, када се изјашњавало око 55 одсто људи. Иако је у бирачки списак уписано око 6,7 милиона имена, верује се да је оних који заиста могу да гласају има између 4,8 и 5,7 милиона.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here