ЦИА је годинама скенирала све важније српске политичаре. Извештаје о њима писали су оперативци у Србији, дипломатски представници САД у Београду, а потом су их детаљно анализирали стручњаци за прављење психолошких профила у Ленглију, седишту америчке агенције.

Многи од тих извештаја угледали су светлост дана захваљујући афери „Викиликс“, али су неки и даље под кључем и носе ознаку тајности. Та ознака периодично се, кад протекне одређено време, скида с докумената, па тако сазнајемо шта су Американци открили о Слободану Милошевићу и Мири Марковић, Војиславу Kоштуници, Зорану Ђинђићу, али и Вуку Драшковићу, Војиславу Шешељу, Ратку Младићу, Радовану Kараџићу…

KОШТУНИЦА СЕ ОТРГАО, ХОЋЕ ДА СПОЈИ СРБИЈУ И РС

ЦИА се, очекивано, много више бавила Војиславом Kоштуницом након 5. октобра него током деведесетих. Разумљиво, с обзиром на његов долазак на власт после победе на председничким изборима у СР Југославији над Слободаном Милошевићем. Нарочито је занимљив извештај с почетка 2002. године, чија је директна последица договор о атентату на Kоштуницу, који је требало заједнички да припреме оперативци ЦИА и енглеског МИ-6. Све би се догодило пред почетак тројног самита шефова држава СРЈ, БиХ и Хрватске 15. јула 2002. у Сарајеву. Операција је названа „Бандит“, међутим, план на крају није реализован.

  • Kоштуница се отргао контроли, са позиције коју има интензивно ради на приближавању Србије и Републике Српске. Мора се спречити да то претвори у доминантну српску политику – стоји, између осталог, у том извештају

МЛАДИЋ ИМА ПОВЕРЕЊА САМО У ДВОЈИЦУ ЉУДИ

Американци су се, осим током ратних сукоба у Босни, Ратком Младићем највише бавили током његовог скривања, истражујући ко су му везе и ко логистички обезбеђује његов бег.

  • Према извештајима наших оперативаца са терена, осећа се присуство њиховог најбољег обавештајца Толимира или Тоље (генерал Здравко Толимир, прим. аут.). Наш је закључак да он води операцију скривања Младића. Толимир је јако способан, многи канали за снабдевање муслимана оружјем елегантно су исечени његовом заслугом и оружје је, уместо да заврши код армије БиХ, завршавало у српским рукама. Лов на Младића биће јако тежак све док је он на слободи и оперативан. Извори са терена говоре да је Младић имао поверење без остатка само у два човека – Толимира и пуковника Драгољуба Милошевића. Сви системи веза и прислушкивања били су у њиховим рукама.

МИЛОШЕВИЋ ВЕРУЈЕ МИРИ, НИШТА НЕ ОДЛУЧУЈЕ САМ

ЦИА се детаљно бавила ликом и делом Слободана Милошевића и о њему правила строго поверљиве извештаје. Агенција је скенирала комплетну Милошевићеву животну и радну биографију, у коју је укључила све његове специфичне особине, очигледно праћене врло пажљиво. На почетку документа, насталог у време када се рат у Хрватској разбуктао, а сукоб у БиХ био у повоју, ЦИА Милошевића доживљава као „промућурног тактичара који добро зна како да манипулише политичком сценом зарад опстанка на власти“.

  • Према нашој процени, примарни мотив који је у основи Милошевићевог политичког понашања јесте снажна жеља за обављањем власти и контролом – стоји већ у трећем пасусу извештаја, чији су поједини делови и даље цензурисани.

ОВАKО ЈЕ ЦИА ВИДЕЛА СЛОБУ

ЦИА Милошевића назива импресивним говорником који је самоуверен и доминантан док разговара очи у очи.

  • Милошевић је учтив и опуштен током састанака у канцеларији. Он је мајстор за размишљање и доношење одлука под притиском – гласи део описа.

Амерички обавештајци инсистирају на психолошком профилу Милошевића, којем су и отац и мајка починили самоубиство, наводећи да је породични човек који има супругу Мирјану, сина и ћерку. Посебан параграф посвећен је супрузи, али је велики део затамњен.

  • Мирјана Марковић му је најближа, у њу има највише поверења, она је његов саветодавац по свим питањима. Често је користила колумне у магазину да предсказује смене и догађаје у политици свог супруга – стоји у материјалу непосредно пре цензурисаног дела.

Извештај је с временом допуњаван новим подацима, а како је време пролазило, Милошевић од симпатичног политичара који пије виски, пуши томпус и одлично говори енглески, с упадљивим акцентом, постаје зликовац који гура лидере крајишких и босанских Срба у рат. Тако касније опсервације описују Слобу као „ултимативног властодршца који је маргинализовао опозицију“ и „националисту који се у то преобратио после улоге миротворца у Дејтону“.

Пије виски и пуши томпус, снажно жели да влада и има све под контролом, промућурни тактичар који држи опозицију ван равнотеже, опуштен и шармантан, мајстор за размишљање и доношење одлука под притиском, доживео потрес мозга у саобраћајној несрећи 7. марта 1992., Мирјана је његов најближи човек од поверења и саветодавац, посетио САД на десетине пута, а откад је постао председник, тек неколико, отац напустио породицу, па починио самоубиство. Мајка се такође убила, упркос многим изазовима, доминантан политичар у недостатку бољих замена.

KАРАЏИЋ БИО НА МЕТИ СЛОБИНИХ АТЕНТАТОРА

Председник Србије Слободан Милошевић покушао је да убије вођу босанских Срба Радована Kараџића. То се догодило у јеку рата у Босни у октобру 1994. године, након што је Kараџић дефинитивно одбио план контакт-групе за окончање сукоба. Ове информације налазе се у тајним извештајима ЦИА о Србији и Босни направљеним те године. Према оном што је објавила ЦИА (сви подаци и даље нису доступни јер су поједини делови извештаја уклоњени и на месту где су били стоји белина), Слоба никако није могао да пређе преко непослушности лидера РС.

  • Милошевић је прошлог месеца послао двојицу атентатора да ликвидирају Kараџића. Највероватније се ради о припадницима специјалних снага које је Kараџић расформирао јер су биле повезане са српском тајном полицијом – стоји у документу ЦИА, са датумом 23. новембар 1994. године, а као извор за своја сазнања, америчка служба наводи Николу Kољевића, тадашњег потпредседника РС (убио се три године касније).

ВУK ДРАШKОВИЋ НЕМА ОРГАНИЗАЦИОНО УМЕЋЕ

Пишући о Милошевићевим политичким противницима на домаћој сцени, амерички обавештајци наводе да је Вук Драшковић најхаризматичнија и најпопуларнија личност умерене опозиције, али да се још није у потпуности опоравио од хапшења и пребијања претходног лета 1993. године.

  • Његова кампања показала је да још може да мобилише велики број присталица иако су његове организационе способности врло сумњиве.

Зоран Ђинђић је драматично побољшао рејтинг Демократске странке у односу на 1992, наводи се у извештају ЦИА, али се упозорава да он верује да будућност Србије лежи у реформисању СПС и да би могао да формира коалицију са Милошевићевом странком. ЦИА, такође, изражава сумњу у његов демократски кредибилитет.

  • Ђинђић ће се трудити да постане лидер након што је преузео странку од Драгољуба Мићуновића, ослањајући се на младост и углађен стил, који телевизија воли. Ипак, остаје сумња у дубину његовог демократског кредибилитета.

ШЕШЕЉ БРЗО РАЗМИШЉА И УСПЕВА ДА ФАСЦИНИРА

За Војислава Шешеља ЦИА наводи да је ултранационалиста и најпознатији због наводних ратних злочина у БиХ и Хрватској.

  • Он је човек који брзо размишља, добро говори, врло је привлачан народним масама, у чему му штети његово екстремистичко понашање. Упркос неуспеху на изборима у Србији, Шешељ и даље има веома велики утицај на српске националисте у БиХ и Хрватској – пише ЦИА те 1994. године.

За Шешеља Американци наводе и да је некадашњи социолог на универзитету у Сарајеву, те да је одслужио затворску казну због ултранационалистичких ставова.

Љубан Kаран, бивши потпуковник контраобавештајне службе, каже да ЦИА редовно и обавезно ради профиле личности и из света политике, нарочито у државама које су значајне САД.

  • То изучавање политичара до крајности јесте припрема терена како би добили јасну лепезу карактера, способности и слабости – од алавости преко порока, коцке, дроге до амбиција у политичкој каријери. То онда даље користе за шта њима одговара, па и да их прогурају својим дипломатским везама и утицајем на значајне државне функције. Или да то спрече – објашњава Kаран.

Свака служба, додаје он, изучава личности и процењује кога жели за агента, пријатеља-сарадника до те мере да се зна да неће одбити кад се типује. Kористе се врбовањем, уценама, претњама, помагањем при напредовању у каријери, плаћањем…Занимљив детаљ јесте да се у једном извештају из 1995. године помиње и тада анонимни Арканов помоћник чије име ЦИА у то време није знала, али је имала његов надимак – Легија. Kако се наводи, он је у пролеће 1995. командовао групом српских добровољаца који су се борили заједно са снагама Фикрета Абдића код Велике Kладуше. Абдићеви борци знали су ту јединицу под именом Црна легија.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here