Током претходних дана смо сведоци бројних проблема са којима се суочава црногорски диктатор Мило Ђукановић, а који недвосмислено воде ка окончању његове страховладе. Наиме, Мило је наметањем свог Закона о слободи вероисповести отворио „Пандорину кутију“, одакле сада свакога дана извиру нове околности, које откривају и раскринкавају његову антицрногорску, антихришћанску, антисрпску, антидемократску, антицивилазацијску и надасве криминалну природу. Услед тога је „лажни цар“ Мило изгубио подршку својих досадашњих западних ментора, као и званичног Ватикана, тако да се ни НАТО не одазива очајничким позивима да му помогне у борби против његовог сопственог народа.

С обзиром на то да су свега наведеног свесни и Милови досадашњи најближи сарадници, црногорски изроди и издајници, у диктаторовом окружењу је дошло до потпуног хаоса и панике, тако да је „ударио брат на брата“ и сада се практично такмиче ко ће боље и успешније да „опере руке“ од Мила и његових злодела, при чему кривицу и одговорност пребацују једни на друге. Наиме, након ескалације сукоба између Мила и црногорског премијера Душка Марковића, уследио је сукоб између челних људи црногорске полиције и доскорашњих најпоузданијих полуга Милове диктатуре Зорана Лазовића и Душка Голубовића, док су у најновијем периоду и „ситније рибе“ ДПС-а почеле да користе своје контакте у иностранству како би се „одрекли“ својих веза са Милом и оградили од очајничких потеза које он повлачи.

У складу са тим и народна посланица ДПС у црногорској скупштини и председница скупштинског Одбора за родну равноправност Нада Дробњак користи своје боравке на међународним конференцијама како би, трчећи од једног до другог представника западних центара моћи, износила критике на рачун Дон Мила, отворено га оптужујући за то да је доношењем недемократског Закона о слободи вероисповести изазвао друштвено-политичку кризу и то не само у Црној Гори, већ у целом региону, истичући притом да је основ за тако самоуверено и бахато понашање Мило у претходном периоду црпио из, испоставило се погрешног и неоснованог, уверења да ће овакав његов наступ имати подршку западних партнера и НАТО пакта.

Да би се што доследније дистанцирала од Ђукановићеве политике, Нада је у овим разговорима „појашњавала“ и како је Закон само једна у низу осмишљених и планираних дискриминаторских мера према српском народу и Српској православној цркви у Црној Гори, а које би требало сукцесивно да се спроводе током наредног периода, при чему је један од њихових циљева и да се у што већој мери смањи број црногорских држављана који би се на предстојећем попису становништва 2021. године изјаснили као Срби.

Иако се може стећи утисак да Нада овим својим поступцима покушава да се „искрца“ са Миловог брода који тоне и себи „купи“ прилику да опстане у политичком животу Црне Горе и након извесног краха диктатуре, не може се у потпуности искључити ни могућност да је код ње „прорадила савест“, те да је као и многи који су до сада из различитих разлога пружали подршку Миловом погубном режиму, схватила да ради против интереса своје државе и народа, своје деце и будућих покољења, те да је до ње допро апел из Декларације народних скупштина православног српског народа у Црној Гори, коју су у манастиру Морача крајем прошле године, између осталих, потписали и часни и правдољубиви прваци Дробњака.

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here