Одавно је познато да Мило Ђукановић има годинама грађену агентурну мрежу у свим структурама српског друштва, која је за његов рачун спремна на најподлије нападе на сопствени народ и државу. Тако притискајући дугмиће у свом кабинету Мило ових дана активира највеће штеточине са свог списка, припаднике лажне елите и квазиинтелектуалце као тешку артиљерију за одбрану од праведног и масовног бунта црногорског народа, који најављује крај тридесетогодишње диктатуре.
У првом реду Мило је активирао једног од највећих лицимера параинтелектуалних кругова, Чедомира Чупића, који је добио прилику да оправда своју апанажу на Факултету политичких наука у Подгорици где већ 17 година прима плату за измишљање монтенегринске историје и идентитета.
Наиме, Чупић је као „борац против корупције“ развио природну фасцинацију Ђукановићем као балканским краљем криминала и доктором корупције, који се једини у Европи упустио у експеримент формирања приватне криминалне државе по угледу на јужноамеричке картеле. Тако Чупићу који по ко зна који пут призива нереде у Београду подржавајући минорне протесте опозиције против власти која има неприкосновену, на изборима освојену већину, сметају праведни протести десетина хиљада људи у Црној Гори, који би пропорционално држави величине Србије били еквивалент стотинама хиљада људи на улицама. Односно као кад би из дана у дан на улице излазила маса људи као 5. октобра 2000. године, па је нејасно како Чупићу као „петооктобарском револуционару“ не задрхти срце кад види ту масу људи на улицама црногорских градова.
Међутим његовом лицемерству нема краја, па као што је већ 2002. године свог саборца Зорана Ђинђића називао мафијашем, о чему постоје и видео записи, тако и сада подржава однарођени диктаторски режим Мила Ђукановића против кога је устала цела правдољубива Црна Гора.
Мећутим између Чупића и црногорског естаблишмента постоје и дубље везе, засноване на најнижим људским поривима и сексуалним перверзијама. Свим студентима ФПН у Београду добро су познате Чупићеве педофилске склоности и сексуални предаторски апетит који је усмераво према младим и незаштићеним студенткињама из провинције. Одабиром својих жртава и поред тога што су његова напаствовања са којим не престаје и у поодмаклим годинама јавна тајна, успео је да се заштити од судског процесуирања. Јер су незаштићене и истраумиране студенткиње бирале да ћуте о својим недаћама уместо да их Чупићеви адвокати поново напаствују на маратонским суђењима. Међутим и Чупићевим мукама је дошао крај је јер везом са моћним црногорским политичаром чије је име познато редакцији али и целом ссвету а који је уједно и осведочени сексуални предатор, обезбедио непресушни извор за задовољавање свих својих перверзија. Тако без страха од судског прогона добија на поклон контигенте младих професионалки које су зарад испуњења његових фантазија спремне да се праве да су незаштићене студенткиње из провинције. Ту пре свега треба донронамерно упозорити Чупића на стару латинску пословицу „Quod facit Iovus non facit bovus“, односно да су његови црногорски партнери већ годинама на кокаину и да његово срце у поодмаклим годинама неће издржати њихов темпо.

Извор : Националист

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here