Поштована јавности Црне Горе, господине Здравко Кривокапићу, цијењена браћо и сестре и сви ви који сте са мном од почетка поникли на једној чистој и племенитој идеји очувања вјере Христове у Црној Гори од једног однарођеног и безумног режима, обраћам вам се овим путем у жељи да скренем пажњу на једну контрадикторност у коју сам запао као ваш саборац.
Наиме, ради се о томе да је прошла власт имала пик на мене из више разлога, претпостављам да је један од главних био тај што сам увијек јасно и гласно, био спреман, да јавно саопштим све оно што сматрам да се ради а да није часно ни достојно човјека. Сматрам да смо по истој матрици сви ми, који смо се искрено борили функционисали, само се некима од нас заломило да будемо више под лупом бившег режима, мада сматрам да је тај режим радо пратио и интересовао се за сваког грађанина који је икада размишљао на начин како смо ми учени од најближих да размишљамо.
Наиме бивше власти ме терете за нарушавање угледа, части и клевету над неким њиховим службеницима, са чиме ја немам апсолутно никакве везе, нити знам о коме се ради, нити знам шта сам погријешио у вези са њима, али рекло би се да гдје има дима има и ватре, па тако и овдје.
Ради се о томе, што ме је јуче ујутру, прије мог аларма пробудио један од службеника полиције, који ме сумњиче да сам лијепио плакате са именима и презименима на којима је писало још и „шпијуни ДПС-а“, позвали су ме на телефон и рекли да ће уколико се не појавим истог тог дана на рочишту новчана казна бити претворена вјероватно у затворску, без икаквог претходног и званичног позива мени од стране суда. Искрено вјерујем да се мало ко може похвалити да је доживио апсурд овакве врсте.
Познавајући психологију и менталитет нашег народа, колико ми моје скромно животно искуство дозвољава до сада, закључио сам да се наш човјек не увриједи када му кажеш да је нешто што није него то игнорише. Проблем и увреда части настаје онда када му неко посведочи истину. То је изгледа и овдје случај био, а све ваљда зато што смо морално посрнули као народ. Да нисмо, зар би икад икоме и падало на ум да отима од цркве?
Не улазећи у то да судим или не дај Боже осуђујем икога свјестан да смо сви ми људи пролазни апелујем на надлежне да се стане са дисциплиновањем грађана који се не стиде својих националних, вјерских и других осјећања, да се прекине са прогоном оних који мисле својом главом и да се коначно више почнемо односити једни према другима као људи према људима а не као силници и мистериозни службеници, са значкама и пиштољима, према предмету истраге. Какве истраге? Истраге слободне мисли и најчистијих и најчеститијих осјећања које један духовно и ментално здрав човјек може да има.
Још једном апелујем на јавност, премијера и на све оне грађане који су спремни да мисле својом главом и који су спремни да за своје честите и племените поступке често преузму одговорност, а не награду, да обрате пажњу на случај и ситуацију у коју сам ја запао, када се је праћење, тортура и хапшење наставило, чак и након смјене режима који је покушао да свима нама украде оно најсветије а то је духовност и Црква. Не смијемо заборавити ни друга непочинства против којих смо се као слободни људи борили, а за које је директно крива претходна аутократска власт Мила Ђукановића, а то су суноврат моралних вриједности, пљачка, куповина гласова, уцјене изнуде и слично. Да нам се све ово не би поновило опет и да не би наставили да срљамо из грешке у грешку морамо сви показати да смо спремни да се одупремо заосталим пипцима бивше власти који, ево мене, вашег саборца и даље прогоне.
Теолог Кристијан Којичић
Још није дошла жетва наша, сад морамо још јаче, храбрије и паметније!
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: