Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, први пут је јавно признала да је НАТО трајно затровао Србију током бомбардовања 1999. године! Главна лобисткиња овог ратног савеза у нашој земљи, у неочекиваном нападу искрености, чак је рекла и да би НАТО морао да плати Србима одштету за учињену људску, еколошку и хемијску штету.

Стручњаци и аналитичари, међутим, кажу да изјава главне заговорнице НАТО у нашој земљи јасно говори о томе да Алијанса више не може да заташкава злочин који је починила у Србији, па сада променом реторике покушава да поправи лош имиџ на овим просторима.

Промена стратегије

Јелена Милић је, објашњавајући зашто само 11 одсто људи подржава улазак Србије у НАТО (погледајте оквир), признала да последице агресије из 1999. године у нашој земљи још трају и да се не могу тако лако заборавити.

– У Србији постоји много еколошких проблема који су последица НАТО бомбардовања 1999. године, укључујући хемијска дејства бачених бомби на животну средину. Те чињенице нико не негира, само их не би требало преувеличавати. Због тога би НАТО, али и свака њена чланица појединачно морали да плате неку врсту помоћи Србији за оно што је учињено. Не би то била класична ратна одштета, већ издвајање средстава за санирање последица бомбардовања. Неопходно је направити и тачан попис жртава бомбардовања, али и отворити дебату која би објаснила зашто је до њега дошло – рекла је Милићева и признала да се у Србији став о НАТО никада неће моћи посматрати одвојено од бомбардовања.

Стручњаци и аналитичари кажу да је изјава Милићеве доказ да НАТО више не може да заташкава злочин који је починио у Србији, па сада покушава да „испипава терен у нашој земљи“. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић истиче да се иза свега крије намера НАТО да приволи Србију да постане чланица ове алијансе.

– У НАТО више немају начин да заташкавају зло које су учинили Србији бомбардовањем 1999. године. Више не могу да ћуте о последицама које су њихове бомбе оставиле. Зато ће сада пробати са неком другом стратегијом. На пример, покушаће да нам понуде некакву компензацију за оно што су починили у нашој земљи. Оно што је Јелена Милић изјавила јесте управо то – намера Алијансе да испита терен у Србији, да ослушне мишљење српске јавности о томе да ли бисмо ми прихватили некакву материјалну накнаду за агресију. Јер јасно је да они у неком тренутку желе да виде и Србију у НАТО, и зато спуштају лопту. Те њихове понуде треба да прихватимо као могућност, али не и да олако наседамо и помислимо како се НАТО каје за оно што нам је учинио – закључује Анђелковић.

Потврдила очигледно

Онколог и радиолог Слободан Чикарић наводи да то што највећи заговорници НАТО у Србији отворено говоре о последицама бомбардовања јасно потврђује колико су те последице страшне.

– НАТО је направио геноцид у Србији сејући осиромашени уранијум и друге отрове. За протеклих 20 година имамо око 700.000 новооткривених карцинома, а од тога може да се рачуна да је за 70.000 њих одговорно НАТО бомбардовање. Те последице ћемо осећати у нашој земљи и у будућности и зато су и у НАТО свесни да ће зло које су нам учинили тек изаћи на видело. Речи Јелене Милић, као заговорнице НАТО, само покушавају да ублаже учињену штету – каже Чикарић и наглашава да Србија, без обзира на све, мора да инсистира на милионској новчаној одштети за бомбардовање.


Последице НАТО бомбардовања 1999.

* 78 дана трајала је НАТО агресија
* 4.000 људи погинуло је од НАТО бомби
* 12.500 људи рањено је и повређено
* 30 одсто енергетских капацитета Србије је тотално уништено
* 25.000 стамбених објеката је уништено
* 470 километара путева је разорено
* 595 километара пруге је уништено
* 100 милијарди долара је прва процењена материјална штета
* 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона бачено је на Србију
* 1.300 крстарећих ракета испалио је НАТО
* 37.000 „касетних бомби“ је бачено
* 19 болница, 20 домова здравља, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста је разорено


Само 11 одсто Срба за НАТО

Најновија истраживања Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) показују да само 11 одсто људи у Србији подржава улазак у НАТО, 68 одсто испитаника се томе противи, а 21 одсто њих је неодлучно.

– Срби на НАТО и даље гледају искључиво кроз призму бомбардовања. Иако прошлост треба заборавити и окренути се будућности, оно што се десило 1999. не може се променити у свести српског народа. Зато не треба бити лицемеран, па рећи да би улазак у НАТО нашој земљи донео стране инвестиције и стабилност тржишта – каже Јелена Милић.


Б. С.

--