Марко Перковић Томпсон већ више од две деценије миљеник је свих највећих поборника усташтва у Хрватској.

Овај хрватски „национални херој“ своју каријеру изградио је на великом броју песама у којима говори о „Домовинском рату“, ослобођењу „мајке“ Хрватске, четницима и врбама, и у којима позива на најгоре могуће облике насиља и мржње према Србима.

Један од најжешћих заговорника усташтва и доказани мрзитељ Србије и Срба, Марко Перковић Томпсон, већ више од две деценије миљеник је и владајућих гарнитура у Републици Хрватској.

Готово да не постоји ниједна прослава „националног“ карактера, а која обично подразумева и величање убијања, клања и етничког чишћења Срба и свега што је српско, а да на њој главни кловн за забаву и буђење најцрњих националистичких побуда широких народних маса није управо Марко Перковић Топсон.

Без имало уздржавања, може се рећи да се Марко Перковић Томпсон и усташка реторика коју заговара у својим „великих хитовима“, извесни стожер хрватског националног бића. Други стожер, није да имају.

Но, овај спектакуларни кловн на навијање, који већ две и по деценије понавља једно те исто „Србе на врбе!“ и „Стићи ће вас наша рука и у Србији“, оно о чему пева у својим хитовима, заиста је и доживео.

„Ослобађао“ је „лијепу њихову“ од Срба и добро зна како се то ради. И те како.

Наиме, Марко Перковић Томпсон, како су преносили хрватски медији, био је и активни учесник акције „Олуја“ и, како се наводи, међу првима који су ушли у „тек ослобођени Книн“.

Ипак, у свој силини националнога заноса и најбољима понешто промакне. У Томпсоновом случају не тако мало.

Једна од многима омиљених песама овог истакнутог хрватског домобранитеља јесте и чувена: „Аница Книнска краљица“.

Стихови ове песме, а да не знамо ко их је спевао, могли би можда бити чудни, или чак и за проучавање. Апропо тога, Томпсонови концерти, годинама су били забрањивани у Холандији, Луцерну, као и великом броју немачких градова, где је више пута окарактерисан као „фашистички певач“.

„Због Анице и бокала вина,
запалит ћу Крајину до Книна

Запалит ћу два, три српска штаба,
да ја нисам долазио џаба.“

Овако у свом препознатљивом маниру пева Томпсон у својој „Книнској краљици“. Наизглед, „ништа чудно“.

Ипак, чини се као да му је нешто промакло.

Ако сте барем једном у животу чули песму „Сини јарко Сунце са Косова“, одмах ћете приметити да је мелодија ове песме и Томпсонове „Книнске краљице“ готово идентична.

Уколико занемаримо текст песме „Сини јарко Сунце са Косова“ који је написан 1999. године, али који се за две деценије толико одомаћио у нашем народу да се ова песма данас сматра изворном, спорна мелодија на коју је Томпсон спевао своју „Книнску краљицу“ јако је стара и претпоставља се да потиче са Косова и Метохије.

Временом је на просторима на којима су живели и живе Срби на ову мелодију настало више песама, чак и партизанских, које су се одомаћиле као народне. Једна од њих је и песма „Сини јарко Сунце са Косова“.

Поигра се живот, па на стару косовску мелодију настане и крвава „Книнска краљица“.

Јел праведно или није, од живота, најбоље просудите сами…

loading...

Оставите одговор