Србија је мала земља пуна великих људи. Многи славни научници потекли управо из наше мале земље са Балкана, променили су токове историје, цивилизације и културе. Док за Теслу и Пупина сви знају, веома мали број људи у Србији је чуо за Јованку Бончић, прву жену у историји Немачке која је дипломирала инжињерство на њиховом Универзитету.

Нишлијка Јована Бончић ушла 1913. године у историју немачког инжињерства као прва жена која је дипломирала инжињерксе науке на њиховом универзитету. Јованка је рођена у Нишу 1887. Године. Као изузетно успешан студент завршила је архитектуру на Београдском Универзитету, а након праксе у Железници Србије, одлази на престижни Универзитет у Дармштату.

Јованкино дипломирање био је велики догађај за Немачку, која до данас није заборавила нашу Јованку. Сви немачки медији писали су о њој, објављивали су њене слике и величали успех наше научнице.

Јованка се удала за украјинског инжињера Андреја Катернића, са којим је сарађивала у Кијеву и С. Петербургу. Након 1922. године долазе у Београд, где са пуно успеха настављају да граде каријеру. Мање је познато да је Србија, управо захваљујући њој, може да се подичи зградама Учитељског и Ветеринарског факултета, бањским лечилиштем у бањи Ковиљачи, зградом Банских двора у Бања Луци И многим другим грађевинама. У Дармштату је на стогодишњицу дипломирања Јованке Бончић установљена годишња награда с њеним именом која се додељује за најбоља достигнућа жена у области материјала геонауке.

Такође, у Немачкој постоји и улица у студенстском кампусу града, која управо носи име Јованке Бончић. Свет није заборавио нашу Јованку, али изгледа да ми јесмо. Ни у Београду, у граду у коме је умрла ова велика жена, ни у родном Нишу, нити било где у Србији нема обележја овој дивној и великој жени.