Руски председник разматра да отвори војну базу у карипској земљи, надомак САД, након што је Вашингтон поништио Споразум о нуклеарним пројектилима средњег домета, који је био на снази још од 1987.

Руски председник Владимир Путин размишља да распореди нуклеарне пројектиле на Куби. То би, према речима руских званичника, могао да буде одговор на то што је Вашингтон у суботу поништио Споразум о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ), који је имао са Москвом још од 1987.

Нова хиперсонична ракета

Члан Јавног савета при руском министарству одбране Игор Коротченко каже да би као приоритетне мере требало разматрати могућност преговора с руководством Кубе о отварању руске војне базе на „Острву слободе“ у Сјенфуегосу.

– У првој етапи то би могла да буде војноморнаричка база, у којој би се налазиле руске дизел и вишенаменске нуклеарне подморнице, опремљене крстарећим ракетама „калибар“, а касније и „калибром М“ – рекао је Коротченко.

И сам Путин није искључио опцију размештања ракета на Куби. Он је навео да Русија обуставља примену Споразума ИНФ и нагласио да са САД и њиховим председником Доналдом Трампом о томе више нема преговора.

– Учинићемо следеће. Одговорићемо истом мером. Амерички партнери су објавили обуставу учешћа у Споразуму ИНФ и ми ћемо такође обуставити примену – рекао је Путин на састанку са министрима одбране и спољних послова Сергејем Шојгуом и Сергејем Лавровим.

Због новонастале ситуације, руски председник је најавио почетак рада на развоју нове хиперсоничне ракете средњег домета, која се лансира са земље, што је досад Споразумом ИНФ било забрањено.

– Америка је објавила радове истраживања и развоја њихових забрањених ракета и ми ћемо учинити исто. Сагласан сам са предлогом министарства одбране да развијемо хиперсоничну ракету средњег домета која се испаљује са земље – рекао је Путин, додавши да је завршена кључна фаза проба стратешких подводних дронова са нуклеарним наоружањем „посејдон“.

Према речима аналитичара, управо би те нове руске хиперсоничне ракете средњег домета, које се испаљују са земље, и „посејдон“ могли да се нађу на Куби.

– Нове руске ракете брже од звука имаће домет од 500 до 5.000 километара и биће испаљиване са земље, што је досад Споразумом ИНФ било забрањено. Уколико се те ракете нађу на Куби, цела територија САД била би на мети руских ракета – кажу експерти.

Према њиховим речима, Путин ће за почетак, док нова хиперсонична ракета не буде готова, сигурно на Куби разместити систем „искандер М“ и пројектиле 9М729, због којих је Америка оптужила Русију да крши споразум ИНФ и наводно због тога поништила договор.

– То су пројектили домета 490 километара, што је 10 мање од онога што је споразумом било забрањено. Куба је удаљена само 165 километара од Флориде, која би се у случају разметања руских ракета на Куби нашла у домету 9М729 – наводе стручњаци.

„Калибар“ право решење

Они додају да су за руску морнаричку базу на Куби за почетак право решење ракете „калибар“, које имају домет до 2.500 километара и у складу су са свим споразумима јер се испаљују са мора, а не са земље.

– Касније би тамо могли да се нађу и дронови „посејдон“. Они могу да поставе нуклеарну бомбу јачине 100 мегатона у било коју америчку поморску базу и униште непријатељске бродове и подморнице – кажу стручњаци.

Постављање руских ракета на Куби изазвало би нову кризу, попут оне која се догодила у октобру 1962. Тада је Совјетски савез поставио балистичке ракете на Куби као одговор на амерички покушај инвазије те карипске земље 1961. и размештање пројектила у Италији и Турској. Напетост је трајала од 16. до 28. октобра, кад је постигнут договор да СССР склони своје ракете са Кубе, а САД из Турске, као и да се Америка више никад не усуди на нападне Кубу. У том периоду свет је био најближи трећем светском рату. Тензије су биле огромне, само је тренутак фалио да једна од великих сила нападне ону другу, нешто слично као што се дешава и сада.

Кубанска ракетна криза 1962.

– трајала 13 дана, од 16. до 28. октобра 1962.
– председник СССР Никита Хрушчов разместио балистичке ракете на Куби, на захтев Фидела Кастра
– то се догодило након неуспеле инвазије САД на Кубу 1961. и постављања америчких ракета у Италији и Турској
– Америка је 22. октобра поставила поморску блокаду око Кубе да не би дозволила допремање додатних совјетских ракета и захтевала од СССР да размонтира своје системе на карипском острву
– после напетих преговора између Хрушчова и тадашњег председника САД Џона Кенедија, СССР је пристао да склони ракете са Кубе
– у замену за то, САД су склониле своје ракете из Турске и обећале да никад више неће напасти Кубу
– након тога, због великих тензија, установљена је такозвана црвена линија, директна телефонска веза између Москве и Вашингтона

Путин: Нећемо радити ништа први

Путин је навео да Русија неће прва поставити ракете средњег и кратког домета у Европи пре него што то САД ураде, а нарочито не у Европи.

– У новонасталој ситуацији постојећи ракетни комплекси САД у Европи биће приоритетни циљеви за руске системе, уз примену свих расположивих могућности оружаних снага у области савременог ракетног и високопрецизног наоружања – рекао је Путин.

Лавров: САД угрозиле стабилност у свету

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да је повлачење САД из Споразума ИНФ додатно угрозило стратешку стабилност у свету.

– Вашингтон је игнорисао понуду Москве да прегледа крстарећу ракету због које САД тврди да је прекршен споразум. Америка је прекршила тај споразум тако што је у Румунији распоредила пресретаче ракета, који користе лансере са могућношћу испаљивања крстарећих ракета са земље – навео је Лавров.

Он је додао да је угрожен још један кључни споразум о контроли наоружања, Нови СТАРТ, који истиче 2021. године.