Ни током ових празника није било мира између Русије и НАТО-а. Све се врти око уласка Украјине у НАТО, могућем рату, али разговори у оквиру Савета НАТО-Русија могли би да буду већ 12. јануара 2022. (први такав састанак од лета 2019. године), рекао је Јенс Столтенберг, шеф Северноатлантског савеза.
А портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да се „Москва припрема за директан дијалог са НАТО-ом о предлозима који се тичу руске безбедности“. Москва не одустаје од добијања, како је рекао председник Владимир Путин, „писаних и законских гаранција“ од САД да се НАТО неће ширити на Украјину и да желе да (за сада) све то реше „преговорима и дипломатијом“.
Уколико не буде задовољавајућег решења, рекао је руски председник, „наш одговор на ово може бити разноврстан и разнолик“ и зависиће, упозорио је Путин, од савета и препорука његових војних стручњака.
Да су Руси подигли летсвицу на највиши ниво сведочи изјава Путиновог портпарола Дмитрија Пескова да је „проширење НАТО-а на земље попут Украјине и других земаља бившег СССР-а практично питање живота и смрт за Русију.“
Пожалио се да Вашингтон уопште не узима у обзир и благонаклоно третира руске аргументе и противљења, већ „гура на своју руку“ доводећи Русију у незгодну и опасну ситуацију, али и поигравање са безбедношћу Европе.
Московски лист Kомерсант наводи које предлоге ће Москва ставити на сто, осим писмених гаранција да Украјина неће ући у НАТО, постоји и захтев да САД повуку своје нуклеарно оружје из Европе и најинтригантнији – да се снаге НАТО-а у Европи “повуку на позиције из 1997. године”.
Дакле, две године пре четвртог проширења НАТО-а, односно приступања Чешке, Пољске и Мађарске 1999. године, што значи да мора да се повуче из целе источне Европе, што изазива запрепашћење у Пољској и балтичким државама.
На тај први састанак Руси вероватно иду са максималним захтевима, да рашчисте терен и крену са компромисом и „трговином“. Тешко је поверовати да ће Запад послушати њихове захтеве.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је пре неки дан да се о неким стварима свакако може разговарати, али не о свим, а посебно, како је рекла нова немачка секретарка одбране Kристин Ламбрехт, „Русија неће одређивати политику и стратегију НАТО-а и Запада.”
Мајка свих преговарачких позиција Русије са НАТО је заправо Украјина и то је свакако нешто од чега Kремљ неће одустати ни по коју цену, а о осталом се већ може разговарати, препуштати, натезати, калкулисати и одлагати.
Русија је ту била веома одлучна, али је и добила одговор да не може да одреди приоритете Запада. Али, у Москви прижељкују “нејединство” ЕУ око Украјине, јасно стављају до знања да је за њих „бити или не бити“, а имају и енергетску и гасну кризу у Европи као важне аргументе у преговорима.
Они се надају – а то се провлачи кроз режимска медијска тумачења – да су за Европу важнији добри односи са Русијом од „судбине Украјине“ и да се неће играти ватром – могућем рату који би дестабилизовао и угрозио Европу, или дозволио Европљанима да замрзнути због недостатка гаса, због “неких тамо” земаља на крајњем истоку континента од којих немају много користи.
Чим одзвони почетак Нове 2022. године, Немачка и Русија почињу преговоре о Украјини. Саветник немачког канцелара Олафа Шолца, Јенс Плотнер, састаће се са Путиновим личним и специјалним изаслаником за Украјину Дмитријем Kозаком како би испитали Донбас и односе Kијева и Москве.
Нова година почиње, дакле, веома узбудљиво, али напетости неће изостати, јер је тешко поверовати да се „украјински чвор” може решити већ на првом сусрету, иако је Русија објавила да је 10 хиљада војника из украјинске границе након маневара враћено у своје касарне у унутрашњост, вероватно у знак добре воље, иако их има још нешто мање од 100.000.
Звецкање оружјем ће се наставити, али и напетост око тога ко ће кога надиграти, а Украјина ће са нестрпљењем чекати исход.