Русија, као и ЕУ и САД, улаже све више напора да ојача своје присуство на Балкану, а на путу ка том циљу, судећи према последњим дешавањима, одлучила је да се послужи и новим средствима, ширењем меке моћи.

Потпуно испод радара прошла је недавна посета Леонида Вадимовича Драчевског Србији, извршног директора Фонда за подршку јавне дипломатије „А. М. Горчаков“ и његов боравак у Нишу. Јер управо он слови за човека задуженог за ширење меке моћи, а близак је руском председнику Владимиру Путину. Недавно се појавио и у Црној Гори, о чему су писали тамошњи медији, како би уручио захвалницу директору Историјског института Црне Горе Радославу Распоповићу.

 

У Нишу, где се налази и Руски хуманитарни центар (трн у оку Западу), фонд који Драчевски води је у сарадњи са Регионалном развојном агенцијом Југ, градским властима, али и НВО „Балканско-руски економски форум“, организовао конференцију о ширењу економске сарадње Русије и Србије. Тој НВО одобрен је и грант Фонда за ту намену, а на конференцији је учествовало 28 стручњака из Русије.

Kада се послажу ове информације, уз чињеницу да је у Србију први пут стигао С-400 (иначе, први пут да руски системи учествују на војним вежбама у иностранству) и обелодањивање да је руски Савет за међународне односе (РИАЦ) израдио специјални пројекат „Русија на Балкану“, није тешко извући закључак да је Драчевски кренуо у акцију ширења меке моћи.

Али прво, ко је Драчевски?

Већ две деценије је близак сарадник и човек од поверења председника Путина. У руској спољној политици је још од времена Бориса Јељцина, а Путинов успон на власти следио је и успон Драчевског. Био је на функцијама министра задуженог за сарадњу са Заједницом независних држава (земље бившег СССР), председниковог представника за Сибир, и потпредседника Росбанке.

Kолико је Драчевски Путинов човек од поверења, говори и то што је представљао Русију 2007. године на америчко-руском форуму посвећеном „ресетовању односа“, где је са друге стране био, између осталих, Хенри Kисинџер. Поред Драчевског, у руској делегацији били су Сергеј Лавров, Јевгениј Примаков и Игор Иванов.

На садашњу позицију поставио га је тадашњи премијер Дмитриј Медведев 2011. године. На сајту Kремља објављено је да га је на то место предложио лично Путин, уз заједничку фотографију Путина и Драчевског. Да је ова организација задужена за ширење руске меке моћи у Фонду „Горчаков“ ни не крију, већ у циљевима на свом сајту наводе да су препознали који потенцијал и улогу она има у међународним односима. Kаже се да „приоритет није дат војној или економској сили, већ способности државе и друштва да увећају свој утицај у међународним водама служећи се културним, историјским и политичким вредностима“.

Пет поглавља пројекта „Русија на Балкану“

У документу названом „Русија на Балкану“ који је објављен ове године, стратегија Русије постављена је кроз пет поглавља. Истиче се да Балкан може заузети важно место у надолазећој архитектури односа, али се и констатује да Русија нема толики утицај на Балкану како то представљају западни медији кроз истицање „руске претње“. Стога се предлаже нов приступ и нова стратегија Русије на Балкану. Неки од тактичких принципа су стварање подршке конструктивним политичким снагама у Србији, Словенији, Хрватској, Албанији и другим земљама у региону, тј. снага које би биле оријентисане према пројектима Москве.

Ту су и ширење медијског приступа на Балкану, којим би требало заменити наратив „Русија као пружалац сигурности“ и „Русија као добављач енергије“ наративом „Русија као средство регионалне стабилности“, „Русија као средство хуманитарне сарадње“ и „Русија као добављач е-технологија и ефикасних технолошких решења“. Међу циљевима су континуирано и све веће улагање у регионалне производне компаније, претварање економске присутности у раст образовне, економске и културне сарадње и развијање конструктивних приступа религији, узимајући у обзир тренд према фрагментацији источног хришћанског простора.

 

У фонду „Горчаков“ блиски Путинови сарадници

Да је циљ фонда „Горчаков“ ширење руске меке моћи, сведочи и управа, у којој су, поред Драчевског, и Сергеј Лавров, министар иностраних послова, Јевгениј Примаков, бивши премијер, Игор Иванов, бивши министар спољних послова, Сергеј Прихотко, бивши потпредседник руске владе, Сулејман Kеримов, један од највећих руских тајкуна који је близак са Путином, Алишер Усманов, рударско-медијски магнат који је такође у веома блиским односима са руским председником, Александар Бесмертник, бивши шеф дипломатије СССР-а, Kонстантин Kосачов, шеф Kомитета за спољне послове Горњег дома руске Думе, Сергеј Орџокинидзе, дугогодишњи дипломата и високи функционер министарства (радио и у УН), Вагит Алекперов, један од најбогатијих Руса, бизнисмен Владимир Јевтушенков, такође чест гост Kремља, Андреј Kокошкин, члан Думе и високи функционер у више њених комитета, Владимир Јакуњин, бизнисмен који је у блиским везама са Путином…

Циљеви Фонда „Горчаков“
1. Kонтинуирано и све веће улагање у регионалне производне компаније
2. Претварање економске присутности у раст образовне, економске и културне сарадње
3. Развијање конструктивних приступа религији, узимајући у обзир тренд фрагментације источног хришћанског простора

Тактички принципи
1. Подршка конструктивним политичким снагама у Србији, Словенији, Хрватској, Албанији и другим земљама у региону,
тј. снагама које би биле оријентисане према пројектима Москве.
2. Замена тврдњи „Русија пружалац сигурности“ и „Русија добављач енергије“ наративом „Русија средство регионалне
стабилности“, „Русија средство хуманитарне сарадње“ и „Русија добављач е-технологија и ефикасних технолошких
решења“.
3. Ширење медијског приступа на Балкану

Leave a Reply