Аутори: Бојан БИЛБИЈА („Политика”) – Бранко ВЛАХОВИЋ („Вечерње новости”)
* Србију и Русију спаја многовековна историјска, културна и религиозна блискост, као и братство по оружју у два светска рата. Испред нас су нови изазови. Како оцењујете наше актуелне односе и перспективе њиховог развоја? Много се говори о новом гасоводу „Турски ток”, има ли и овде шансе за нашу земљу?
– Пре свега срдачно поздрављам све читаоце дневног листа „Политика”, једне од најстаријих новина не само у Србији, него и на Балкану. И, користећи прилику, желим да грађанима Републике честитам новогодишње и божићне празнике које смо недавно славили.
Са правом сте истакли да је у основу добрих односа Русије и Србије многовековно искрено пријатељство наших народа, духовно и културно сродство, заједничке странице историје, укључујући и херојску борбу против нацизма током Другог светског рата. И у новом, 21. веку пажљиво чувамо и развијамо драгоцене традиције поверења и сарадње. Таква спремност за тесну сарадњу у политици, привреди, хуманитарној сфери нашла је свој одраз у билатералној Декларацији о стратешком партнерству, која је потписана у мају 2013. године.
Данас су у успону билатералне везе у свим сферама. Повећава се и робна размена: 2017. године она је износила 2 милијарде долара, а наставила је са растом и претходне године. Руска улагања у српску привреду премашила су износ од 4 милијарде долара. Сарадња са концерном „Гаспром њефт” омогућила је компанији „Нафтна индустрија Србије” да постане лидер на енергетском тржишту балканског региона. Уз учешће „Руских железница” добрим темпом се одвија реконструкција и модернизација српске железничке инфраструктуре.
Прогресивно се усавршава уговорно-правна база сарадње. Развијају се контакти између парламената и политичких партија, друштвених кругова, као и у сфери науке, образовања и културе. Руски стручњаци учествују у пројекту изградње Храма Светог Саве у Београду. Захваљујући спонзорској помоћи наших предузетника главна купола овог величанственог здања је покривена мозаиком. Дакле, убеђен сам да управо таква делотворна, вишеструка сарадња у потпуности одговара коренитим интересима народа Русије и Србије.
Што се тиче „Турског тока”, његова изградња тече у складу са планираним распоредом. У новембру прошле године завршено је постављање цеви на морској деоници, у току су радови на њеном повезивању са терминалом на турској обали Црног мора који се тренутно гради. Планирамо да гасовод проради до краја 2019. године.
Истакао бих да „Гаспром” сада разматра различите варијанте продужења копненог транзитног крака гасовода до Европе. Једна од њих предвиђа транспорт горива на релацији Бугарска–Србија– Мађарска уз спајање са центром за дистрибуцију гаса у аустријском Баумгартену. У том случају Србија неће само трошити руски гас, већ и обезбеђивати његов транзит. То ће свакако донети српској привреди значајну корист, омогућити стварање нових радних места, појачати енергетску безбедност ваше земље, а и целе Централне и Југоисточне Европе. Учешћу Србије у пројекту допринеће и „мапа пута” за модернизацију и проширење националне мреже за транспорт гаса, потписана са „Гаспромом” 2017. године.
Приликом коначног утврђивања руте испорука руског гаса наравно ће се водити рачуна и о ставу Европске комисије. Сматрамо да земље чланице ЕУ које су заинтересоване за руски гас треба да добију гаранције од Европске уније да планови у вези са продужењем „Турског тока” неће бити осујећени самовољном политичком одлуком Брисела.
* Интензивна сарадња Русије са Србијом и Републиком Српском изазива љутњу на Западу, поготово у Вашингтону. Како коментаришете изјаве западних политичара да је Русија дестабилизујући фактор на Балкану и како оцењујете односе Русије са другим бившим југословенским републикама?
Радујем се прилици да се обратим читаоцима „Вечерњих новости”, једног од најпопуларнијих и најутицајнијих српских листова, да одговорим на ваша питања и да са вама поделим своје оцене.
Кад причамо о ситуацији на Балкану, озбиљан дестабилизујући фактор овде представља политика САД и одређених западних земаља, усмерена на учвршћивање њихове доминације у региону. Још 1999. године снаге НАТО су без санкције УН два и по месеца бомбардовале Југославију, па насилнички одвојиле Аутономну Покрајину Косово. А 2008. године Вашингтон и његови савезници су подржали нелегитимно проглашење косовске независности.
Године 2017, упркос ставу половине становништва, у НАТО је била увучена Црна Гора. Уплашили су се референдума по том питању, и као резултат земља пролази кроз период политичке нестабилности. Прошле године ради форсираног учлањења у НАТО Републике Македоније био је чак покренут процес доношења уставних амандмана и промене назива те државе, ревизије основа македонског националног идентитета. При томе је игнорисана воља македонских гласача – референдум о промени назива државе је пропао, али се спољни притисак наставио.
Наша земља, знајући и разумејући, колико је компликован Балкан и историја тог региона, увек га је сматрала простором за конструктивну сарадњу. И данас Русија има овде много пријатеља, између којих посебно место заузима стратешки партнер Србија. Зато је помоћ јачању регионалне безбедности и стабилности наш безуслован приоритет. Залажемо се за то да се поштују права и интереси балканских земаља и народа, да се поштује међународно право.
Сарадња са Републиком Српском, која је саставни део Босне и Херцеговине, одвија се на основу узајамне користи, а стриктно у складу са Дејтонским мировним споразумом из 1995. године. И даље смо усмерени ка реализацији како у Републици Српској, тако и на целој територији Босне и Херцеговине пројеката у сфери енергетике, прераде нафте и трговине горивом, банкарства, фармацеутике и у другим областима. Сматрамо да исту важност има промовисање заједничких хуманитарних иницијатива, узимајући у обзир растуће интересовање грађана БиХ за руски језик, руску културу, студије у Русији.
Прогресивно се развијају односи са Словенијом и Хрватском, без обзира да дијалог између Европске уније, чије су те земље чланице, и Русије доживљава тешка времена. Прошле године
