Директор руског Балканског центра за међународну сарадњу и сарадник Владимира Путина, Виктор Kолбановски, тврди да руско војно присуство у Србији може да спречи војно заоштравање конфликта на Kосову
Та околност да је ситуација на Балкану била стављена на дневни ред заседања Савета безбедности РФ, одржаног17. децембра, сведочи о томе да дати регион улази у фокус интереса руске националне безбедности, пише руски експерт Виктор Kолбановски за руску информациону агенцију ЕАДаилy.

Осим војно-политичког проблема, везаног за ширење НАТО-а на Балкану, војно заоштравање косовског конфликта ће довести до масовног прилива избеглица, наглог пораста активности терористичких и екстремистичких групација, као и појачаног промета наркотика.

Провоцирајући крвави хаос на Балкану, који може да доведе до распада саме ЕУ, Американци највероватније желе да ”очитају лекцију” сопственим европским савезницима, који не прате увек амерички курс и да утврде своје позиције у својству континенталног жандарма Европе. Али за Москву, за коју многе европске земље и даље остају важни, између осталог економски партнери, такав сценарио је потпуно неприхватљив. Зато косовски конфликт сада заузима посебно место у сфери интереса националне безбедности Руске Федерације.

Одлука о трансформацији Kосовских снага безбедности у пуноправну косовску ”армију”, донета под покривитељством САД 14. децембраове године, у суштини је пуном паром покренула замајац заоштравања косовског конфликта.

Ипак, за сада још увек постоји могућност да се спречи директни сукоб српских војника са косовским Албанцима. Ради тога неопходно је формирање војно-стратешког паритета при којем ће било које оружане провокације косовоалбанских сепаратиста наићи на одлучни одговор српскеар мије.

Основни проблем састоји се у америчкој војној помоћи Приштини, а могуће и у директном мешању у конфликт НАТО војне групације на страни косовских Албанаца, као што се већ десило1999. године. При таквом негативном сценарију развоја догађаја српска армија неће бити у стању да изађе на крај са војним задацима одбране суверенитета и територијалног интегритета државе, који су на њуположени.

Ипак, из те опасне ситуације постоји излаз, којиће свести на минимум вероватноћу директне војне интервенције САД и НАТО у потенцијално могућем регионланом конфликту.

Дати прилаз састоји се у постављању на територији Централне Србије руског војног контигента, који био осигурао оперативну контролу ситуације и помоћ спрским војницима у модернизацији и техничком осавремењивању оружаних снага земље. На данашњи дан америчка војна база Бондстил, која се налази на окупираној српској територији, постала је фактички центар припреме ударне песнице косовских Албанаца.

Руско војно присуство може да осигура Србији и региону војни паритет при којем распиривање војних конфликта од стране косовскоалбанских сепаратиста који имају покриће НАТО-а може да остави негативне последице за саме ратне хушкаче. Стварање војног баланса у Србији неопходно је као полазна тачка за даљу деескалацију косовског конфликта, као и за заштиту српских грађана, који живе на окупираним територијама.

Тренутно спољнополитичка служба ЕУ, уз подршку САД и НАТО инсистира на томе да руководство Србије потпише са Приштином такозвни ”споразум о свеобухватној нормализацији односа”, који би постао основа за пријем самопроглашеног Kосова у НАТО, УН и друге међународне организације. Kретање Београда у зони западних захтева изазива раскол у српском друштву и огромно незадовољство Српске православне цркве. Митинзи са десетинама хиљада учесника који су одржани у Београду 8. и 15.децембра ове године очигледно сведоче о томе да је социјални конфликт у Србији прешао у отворене форме грађанског протеста.

Све ове српске унутарполитичке околности представљају неповољан фон за посету председника Русије Србији, на којој активно инсистира званични Београд. Ипак у данашњој ситауцији може да дође до кардиналног рестартовања односа ако званични Београд одлучно одустане од потписивања било ког вида сепаратних договора са косовским Албанцима и званично се обрати Москви са молбом о пружању војне помоћи, укључујући постављање руског војног контигента у Србији ради осигурња безбедности земље и региона.