Рајко Петровић, истраживач Института за европске студије, каже да договор коалиционих лидера представља наставак политике Мила Ђукановића.
– Очекивања да ће нова власт бити српска или бар просрпска потпуно су се изјаловила. Јасно је да је немогуће очекивати да се претходни режим лако размонтира, разумљиво је да постоје огромни међународни притисци, али поменути коалициони споразум није показао спремност ни за један нови корак у смислу нове политике и нових идеја. И Србија и Република Српска трпе огромне притиске из иностраних центара моћи, али још одолевају да прихвате признање тзв. државе Kосово или неке друге, штетне диктате – наглашава Петровић.
Истиче и да, уколико се изборна победа опозиције искористи само да би се смањили криминал и корупција, да Ђукановић као политичка фигура постане прошлост и да се ублажи Закон о слободи вероисповести, онда то и није победа.
– Чему потреба да се у споразуму експлицитно наводи да се неће повући признање тзв. државе Kосово? Стожер нове власти коалиција “За будућност Црне Горе” извојевала је победу на крилима Српске православне цркве, српских тробојки и подршке свих Срба широм региона и света, а у споразуму нема ни рећи о колективним правима Срба који чине бар тежину становништва. Штавише, Здравко Kривокапић је пожурио да изјави да је “100% Црногорац”. Јасно одрицање од српске заставе, српске химне, а изгледа и српског језика у споразуму говори само једно – да нема ни говора о новој, просрпској политици.