„Београдске хронике“ црногорског конзула Ракочевића?


Црногорски конзул у Београду Вук Ракочевић, од тренутка када је претио отказом радници у продавници у Кнез Михајловој улици, која је организаторима протеста испред Амбасаде Црне Горе, дозволила да се послуже струјом за озвучење, не престаје да узбуркава српску јавност. Првобитно су у заштиту интереса поменуте раднице стале бројне патриотске организације и њихови представници, покушавши на тај начин да дисциплинују конзула који је очигледно изашао изван оквира Бечке конвенције и себи дао надлежности које немају везе са конзуларним пословима и пружањем правне помоћи и заштите црногорским држављанима у Србији.

Image result for Vuk Rakočević

Због наведеног, могло би се рећи недипломатског и некоректног поступања, Ракочевић је неочекивано и невољно, запао у фокус интересовања јавности, за разлику од његовог шефа Тарзана Милошевића, амбасадора Црне Горе у Београду, који је такву пажњу свесно избегао јер је Београд напустио уочи првих протеста организованих испред црногорске Амбасаде.
Осим ових поступака, којима је заправо описао како дипломатско-конзуларни представници Црне Горе третирају Србију усред Београда, постоје и чињенице које Ракочевић настоји да прикрије од шире црногорске и српске јавности, а које га повезују са лицима сумњиве, тј. криминалне прошлости. Сигурно је да би Ракочевић волео да у Србији остане упамћен као особа која је коректно обављала дипломатску дужност, али га скандал са продавачицом искључује из такве категорије. Истовремено, Ракочевић сигурно широј јавности не би желео да објашњава своју повезаност са држављанином Црне Горе Мрђаном Ковачевићем. Поменути Ковачевић је у Црној Гори својевремено био инспектор за крвне деликте у подгоричкој полицији, али је у том периоду по писању црногорских медија више био наклоњен лицима из криминалног миљеа него полицији у којој је радио. Такође, Ковачевић је као припадник МУП-а Црне Горе октобра 2012. године покушао убиство свог кума Александра Спичановића, који је касније након што је Ковачевић брутално пребијен у Београду, јавно износио тврдње да је Ковачевић у дубокој повезаности са лицима из албанског и црногорског криминалног миљеа. Иначе, у Црној Гори су учестала паљења пословних простора које издају родитељи Мрђана Ковачевића, а разлози за наведено су највероватније исти као и разлози који су довели до његовог пребијања у Београду. Међутим, ништа од ових дешавања није спречило Ковачевића да увећа своје богатство, јер је за 80.000 евра купио стан од 90 квадрата у згради Развршја, код брда Горица, недалеко од центра Подгорице, од Рафета Хусовића, потпредседника Владе Црне Горе за регионални развој и челника Бошњачке странке.
С обзиром на миље у којем се Вук Ракочевић конзул креће, а међу њима је свакако и Мрђан Ковачевић који је правоснажно осуђен у Црној Гори за покушај убиства, није ни чудно како се недипломатски и некоректно Ракочевић понео према једној продавачици, која никоме није желела зло.

--

2 KОМЕНТАРА

Leave a Reply