ИЗВОР: ПРИСМОТРА
На медијском небу Србије постоји велики број новинара који својом делатношћу покушавају да изграде имиџ „истинског патриоте“. Иако ови медијски радници на први поглед нагињу ка десници, поједини ставови или испади често разоткрију њихове праве намере. Међу овим новинарима велику пажњу изазива Борис Малагурски, који је познат по документарцима о догађајима из деведесетихи о Kосову. Иако је на први поглед у питању шармантан, смешан и веома критички оријентисан новинар и редитељ, Малагурски вешто крије одређене информације из свог окружења, нарочито породице, које су потпуно контрадикторне у односу на његово представљање у јавности. Присмотра се позабавила свим чињеницама које Борис Малагурски покушава да сакрије.
За почетак, ваља скренути пажњу на темељну сарадњу Бориса Малагурског са порталом Спутњик. Готово свакоме ко прати медије у нашој земљи је јасно зашто је Спутњик „тројански коњ“ западно оријентисаних центара моћи у Србији. Иако Малагурски неретко критикује рад медија као што је Н1, очито му не смета што уредница његовог бившег портала, Љубинка Милинчић, често гостује на телевизији која јасно и гласно ниподаштава српске и руске интересе.
Још једна велика контрадикторност Бориса Малагурског тиче се његовог оца, Бранислава Малагурског. У јавности дуго времена кружи информација да Малагурски сениор држи наставу у Свеучилишту у Осијеку – граду у којем Срби одавно нису добродошли. У питању је неколико пута потврђена информација која се, из непознатог разлога, не спомиње. Постоји још неколико контроверзних тврдњи о оцу Бориса Малагурског, између осталог и гласине да он заступа интересе НАТО-а у Хрватској и Војводини, што је сушта супротност у односу на ставове које износи његов син. Ове информације упорно се прећуткују, што изазива одређену сумњу у делатности породице Малагурски.
Са друге стране, оно што Борис Малагурски поносно истиче јесте његова нетрпељивост према Милораду Додику. Док председник Републике Српске прима немилосрдне ударце због своје борбе за интересе српског народа у Босни и Херцеговини, Малагурски често додаје со на рану својим изјавама како се Српска задужује код ММФ-а, притом не дајући ниједне доказе за то. Није јасно шта суштински Малагурски замера Додику, пошто за своје тврдње или нема доказа, или су оне саме по себи сулуде. Малагурски је, пре неколико месеци, лансирао интернет телевизију Слободна ТВ, која се углавном бави политичким темама. И док Малагурски често истиче како се противи ријалити програмима и перверзној природи појединих телевизијских садржаја, збуњује чињеница да је на својој телевизији ангажовао Хану Адровић. Хана Адровић је учествовала прошле недеље у насилним протестима у Београду. У питању је водитељка која је у јавности већ позната по сексуално неукусним испадима. Остаје нејасно зашто је Малагурски, ако се противи еротизовању телевизије, ангажовао новинарку која са лажних профила пише вулгарне коментаре на свој рачун, симулира орални секс у промискуитетним клубовима и у лезбејској је вези са појединим естрадним уметницама. Ваља истаћи и да је Хана Адровић недавно постала ПР Саше Радуловића, самим тим и члан покрета „Доста је било“, што додатно уноси сумњу у политичку непристрасност Бориса Малагурског и његове телевизије.
Једина личност у региону која се по контрадикторности може мерити са Борисом Малагурским јесте Иван Пернар, хрватски активиста. У питању је човек који сваки дан мења став: једног дана подржава референдум у Републици Српској, а другог оптужује Републику Српску Kрајину за рат у Хрватској. Попут Пернара и Борис Малагурски мења мишљења. Целу своју каријеру критиковао је 5.октобар и насилну промену власти, да би прошле недеље и сам учестовао у покушају новог 5.октобра. Иако се противи западним силама, веома често изражава негативан став према политичарима који су страдали због интервенције запада, као што је Слободан Милошевић. Сличан се сличном радује, па је тако сарадња Малагурског и Пернара добро позната широј јавности, пре свега захваљујући, гле чуда – Спутњику и Н1. Нема сумње да Борис Малагурски представља велику енигму за целокупну јавност у Србији. Он упорно покушава да се представи као истински патриота, који има разумне ставове, али довољна је једна контрадикторна информација да цео његов имиџ падне у воду. Чак и ако Малагурски понуди одговоре на питања која смо поставили у овом тексту, знајући његову праксу, сасвим сигурно ће у питању бити нејасни, непотпуни и збуњујући покушаји спиновања, као и досад.
ИЗВОР: ПРИСМОТРА