Министар одбране Предраг Бошковић биће нови премијер Црне Горе уколико Демократска партија социјалиста, са Социјалдемократама, задржи власт након избора 2020. године, сазнаје портал Српско уједињење. Предуслов за овакав епилог унутарпарттијске и опште друштвене кризе је да Мило Ђукановић, без превеликог “отпора“, до прољећа сломи тзв. “Мојковачки клан“ чији је вођа актуелни први човјек извршне власти Душко Марковић.

Постојећа пат – позиција коју карактерише тињајући сукоб премијера и предсједника државе, дугорочно је неодржива и не одговара никоме у ДПС-у јер су у најјачој црногорској партији свјесни да замрзнути конфликт не траје вјечно. Приде, збуњује чланство које је већином интересом везано за партију. Да ли ће се сукоб ријешити интерним договором или општом политичком експлозијом, велико је питање. Баш као што је и упитно који ће од двојице партијских лидера повући први потез.

Јавна је тајна да су се политички погледи и интересни апетити Мила Ђукановића и Душка Марковића “раздружили“, те да премијеров лоби у животу држи контрола безбједоносног сектора и подршка из неколико амбасада у којима се на Марковића гледа као на “здраво крило“ или “реформско језгро“ ДПС-а.

У прилог, актуелним дипломатским вокабуларом саопштено, демократском потенцијалу Душка Марковића убраја се и интензивна сарадња са “едукативним“ НВО сектором у кога су западне амбасаде из фондова преусмјериле више од 10 милиона евра само током прошле календарске године. Марковић се показао као “будно око“ или “покровитељ“ њиховог рада, што фактори на Западу који желе миран одлазак са власти Мила Ђукановића не заборављају, казао је неформално за портал Српско уједињење један дипломатски извор у Подгорици.

Саговорник портала Српско уједињење из безбједоносног сектора процјењује да би јавни сукоб Ђукановића и Марковића био фаталан за ДПС.

  • Уколико би неспоразуми били потврђени у јавности и изнијети из страначких кабинета вјероватно ни један ни други не би имали политичке користи од тога. И држава би била “у питању“. Ипак, Марковићева позиција била би “активнија“. Он би могао да рачуна на тридесетак хиљада гласова, ако би изашао на изборе супротстављајући се Ђукановићу, и без његовог “амина“ и поновног избора на функцију премијера, опозиција не би могла да сруши Ђукановића. Са друге стране, потенцијал од тридесетак хиљада гласова не би био само из редова ДПС-а, него и, највјероватније, са конта апстинената или “благих грађанских опозиционара“ у Црној Гори што значи да би, могуће, Ђукановићу опет мало требало за апсолутну побједу. То даље значи да би Марковићево супротстављање било јако ризично за њега, јер би политички могао и горе да прође од Момира Булатовића и Светозара Маровића, увјерен је наш извор.

Поставља се логично питање – могу ли компромитујући подаци којима располаже Ђукановић о Марковићу, и обрнуто, гарантовати интензивнији медијски сукоб, од онога када су се разишли Мило и Момир, прије 22 године, тешко је закључити.

За сада је извјесно да Ђукановић калкулише да повјерење да Бошковићу, те да министров ауторитет који је у међувремену постао неспоран у НАТО круговима, гарантује да се такав “капитални“ предлог кроз партијске органе може “каналисати“ без већег отпора. Поготово што је тешко очекивати да се неко у партијској структури најјаче политичке организације у Црној Гори сукоби са предлогом Мила Ђукановића који је једини неспорни ауторитет у ДПС-у.

Ђукановићева фракција калкулише да Бошковић који је успиње ка партијском врху не би био одбојан за српско бирачко јер је деведесетих, као “бијели орао“ и са чувеним сребрним прстеном са угравираним штитом и оцилима, био јавно декларисани Србин. Марковићеви то сматрају минусом и припадношћу екстремној десници чији су припадници били “државни непријатељи“ за нереформисану УДБУ деведесетих, баш као и за данашњу АНБ.

  • Тешко да ће Марковић ударити јавно на Бошковића због некадашњег србовања, тврди наш извор близак Ђукановићу и закључује:

  • Јавна је тајна да је управо Душко Марковић годинама уназад развио систем блиских односа са појединцима из опозиције, прије свих са Андријом Мандићем и Предрагом Булатовићем. Више пута је директно саопшио да је спреман за превазилажење подјела у Црној Гори, тако да би играњем на антисрпску карту од себе отјерао потенцијалне “меке“ опозиционе бираче. Зато је Ђукановићева идеја да Бошковић, иначе врстан економиста, замијени Марковића “пун погодак“.

loading...

Оставите одговор