Компетенција између Русије и САД-а у североисточном делу Сирије је у порасту. Две најјаче војне силе се све више боре за миран суживот у Арапској Републици.

Од почетка године, америчка страна прешла је на тактику блокирања кретања руских трупа на стратешки важном магистралном путу М4, демонстрирајући на тај начин да Сједињене Државе још увек не треба отписати са сиријске војно-политичке сцене.

Русија реагује сталним јачањем свог положаја на североистоку САР-а, где су однедавно прекоморски „партнери“ овладали врховним положајем.

Такмичарски приступ Русије и Сједињених Држава у Сирији започео је на небу изнад арапске земље, а данас прелази и на копно. Успостављена је врућа линија између војске двеју светских сила с циљем уклањања инцидената у ваздушном простору.

И даље делује с различитим успесима, али на копну интеракција у циљу избегавања напада очигледно није била успостављена. Пентагон је врло селективно следио договоре о смањењу ваздушних конфликата. Неколико је случајева у којима су операције америчког ратног ваздухопловства на сиријском небу утицале на интересе Русије.

Американци су имали отворене руке на сиријском небу све до врхунца вође њихових руских колега у октобру прошле године, Абу Бакр ал-Багдадија. Потеру за њим спроводиле су ВКС, као и снаге специјалних операција Оружаних снага РФ-а. Успели су и да увуку Турску у директан сукоб- такозваног америчког савезника у НАТО-у.

Анкара је збуњивала Вашингтон покретањем операције Извор мира на североистоку Сирије, против америчких снага, а пред очима снага ЈПГ-а.  Било је толико збуњујуће да је пре инвазије на турску војску, 9. октобра, Доналд Трамп наредио повлачење свих америчких трупа са североистока Арапске Републике. Али тада се предомислио и један део контингента вратио у суседни Ирак.

Показало се да је то била врло парадоксална ситуација, која је, како сигурно можемо претпоставити, до тренутне фазе натерала Американце да користе тактику блокаде руске војске.

Чињеница је да су турски „Извор мира“ Американци зауставили управо након осам дана од почетка операције – 17. октобра. Тог дана је у Анкару стигла друга особа са специјалном мисијом у Белој кући – Мајкл Пенс. Борбе у Сирији су у суштини зауставили Американци, али руска страна је искористила паузу операције „Извор мира“. Шеф Републике Турске Ердоган стигао је 22. октобра у Сочи како би преговарао са Владимиром Путином и пристао је да потпише меморандум о североистоку Сирије.

Према споразуму, Русија се обавезала да ће обезбедити повлачење курдских ЈПГ-а из турске „безбедносне зоне“ . Још једна тачка руско-турског споразума било је распоређивање заједничких патрола на територији „очишц́еној“ од Курда западно и источно од „безбедносне зоне“.

Москва је преузела мисију коју Вашингтон није успео да спроведе, јер је Анкара притискала Вашингтон да повуче курдску милицију из сиријских регија које се граниче са Турском. Штавише, покренут је заједнички механизам патролирања, што је значило врло једноставну ствар – Турска је заправо увела Русију у тај део Сирије.

Озлојеђена због НАТО савезника и љута на потенцијалног руског непријатеља, америчка војска је у првој половини октобра нагло напустила неколико база и упоришта на северу и истоку Сирије. Резултирајући „вакуум“ испуњен је руском командом. Ближе сиријско-ирачкој граници распоређени су тактички авиони руског ваздухопловства, јединице специјалних снага војске и војне полиције. У арапским медијима чак је било извештаја о распореду неколико руских противавионских ракетних система (САМ) С-400 у близини Ирака.

Да ли је „вакуум“ створен због грозничавог кретања Американаца дуж границе две арапске земље, укључујући ново распоређивање система противваздушне одбране С-400, чини се сумњивим. Али много објава о руском налету на исток Сирије, у места бивших седишта САД-а, говори да је арапска штампа прилично изнервирана због америчких војника. А они су одговорили на посебан начин претворивши се, за неко време, из маринаца у окрутну “путну патролну службу” дуж магистралног пута М4.

Подсетимо, америчка војска је од почетка године показала велику агресивност према руском присуству на североистоку Сирије. Тако су 21. јануара поново блокирали кретање два руска војна конвоја на контролним пунктовима под контролом владиних снага у Арапској Републици.

Од почетка ове године, америчка војска постаје све више непријатељски настројена према руским и сиријским трупама у североисточном делу САР-а, кажу арапски медији. Епицентар свега тога је аутопут М4.

Пентагон није званично објаснио разлог због ког САД ометају кретање руске и сиријске војске. Међутим, у америчким медијима раније су се појавили не баш јасни сигнали Министарства одбране САД-а да се на тај начин „спречава руско заузимање нафтних поља на североистоку Сирије“.

Руски војни конвој заустављен је 15. јануара на путу ка једном од нафтних поља у области Румеилан, где се налази америчка ваздухопловна база. Руски конвој од 60 возила кретао се из базе у области Тел Тамра. Задатак војске Руске Федерације укључивао је стварање контролног пункта у овом региону Сирије.

Амерички министар одбране Марк Еспер најавио је 21. октобра прошле године да ће администрација Доналда Трампа оставити део америчке војске на нафтном пољу у источној Сирији, где су смештене курдске “Сиријске демократске снаге”.

Руско министарство одбране издало је саопштење у којем је указивало да су Сједињене Државе извршиле „пљачку на државном нивоу“ у Сирији, илегалним заплењивањем подручја земље. О томе сведоче објављени сателитски снимци руског Министарства одбране, који приказују поступак вађења нафте од стране Американаца на сиријској територији и њен накнадни извоз. Како је подсетило војно одељење, сиријску нафту је и пре и после победе над ИД у Заевфратију “активно извлачила поуздана стража америчке војске”.

Тешко је рећи колико ће трајати безакоње америчке ДПС у Сирији. Постоји уочљива претпоставка да ће се Американци брзо „уморити“ од опструкције руске војске на сиријским путевима и да ће прећи на стару и релативно ефикасну тактику „одвраћања Руса“.

Ово је демонстрација још веће слободе на небу САР-а, са наговештајем могућег одбацивања смањења ваздушних конфликата, уколико руска војска настави да притиска „партнере“ у Заевфратију, систематски сужавајући њихов оперативни простор на терену.

Стога би се најозбиљније требало припремити за провокације америчких ваздушних  снага у облику „случајних напада“ на снаге сиријске владе, који би такође могли да наштете руским трупама.

Добро, Американци за такве провокације имају „алиби“ у облику „терористичких мета“ које су одабрали свуда на Блиском Истоку – иранске специјалне јединице „Кудс“ као део Исламског револуционарног гардијског корпуса (ИРГЦ). На североистоку Сирије нема толико Иранца, али то Американце не брине много. То је “несрећа” када наводно циљате у једно, али погодите друго. У оно шта је био прави циљ.

Све у свему, Американци играју много опасну игру са Русима који су војно и организационо далеко изнад америчке војске, не само у Сирији.

Ако експлодира, Америка се неће добро провести, не само у Сирији.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here