Српски званичници разговараће данас и сутра са делегацијом америчке Међународне развојне финансијске корпорације, DFC, о инфраструктурним и другим пројектима које би могао да финансира тај амерички фонд, док би разговор председника Александра Вучића са Ричардом Гренелом и извшним директором DFC Адамом Болером, најављен за данас, могао да обухвати и шири спектар тема, везаних за односе САД и Србије.
Главни повод за посету америчких партнера и званичника је отварање регионалне канцеларије DFC у Београду, преко које ће пројекти бити реализовани, а најављени су и детаљни разговори о наставку финансирања главног пројекта предвиђеног споразумом из Вашингтона – аутопута Ниш – Мердаре – Приштина.
Међутим, разговори ће се од данас водити на „више фронтова“, биће укључено виће министарстава и Привредна комора Србије, а на столу ће бити све што је почетком септембра договорено у Белој кући, када се председник Србије Александар Вучић састао са председником САД Доналдом Трампом и његовим најближим сарадницима.
Према информацијама Тањуга, предлози пројеката са којима ће изаћи Београд тичу се пре свега изградње путева и пруга који ће повезати Београд и Приштину.
Само пројекти који се тичу инфраструктуре вредни су 3,7 милијарди евра, кажу за Тањуг у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
То Министарство је, иначе, припремило конкретну платформу за преговоре, која подразумева повезивање са Приштином на укупно четири путна правца у дужини од 267 километара.
То су пројекти за градњу аутопута Ниш – Мердаре – Приштина у дужини од 100 килметара, аутопут Бујановац – Кончуљ – Гњилане – Штрпце од 78 километара, затим брзу саобраћајницу Рашка – Јариње – Косовска Митровица од 61 километар, као и обнову пута Рибариће – Брњак – Зубин Поток у дужини од 28 километара.
Процењује се да ће за те пројекте у путној инфраструктури бити потребно између 2,18 и 2,73 милијарди евра.
Прва деоница аутопута до Приштине Ниш-Мердаре дуга је 77 км. Укупна процењена вредност изградње пуног профила аутопута (шест трака) Ниш-Мердаре је 1,065 милијарди евра, а аутопут би се градио фазно.
У првој фази ће се радити изградња полупрофила аутопута, и цена изградње од Ниша до Мердара ће износити око 648 милиона евра и то прво деоница од Ниша до Плочника чија је ведност 255 милиона евра, а затим друга деоница од Плочника до Мердара износу од 393 мил евра.
Ако буде аутопут економски исплатив по броју возила градиће се пут профил аутопута.
За прву деоници од Ниша до Плочника већ је обезбеђен зајам EIB – а од 100 милиона евра, као и грант од 40,6 милиона евра из Инвестиционог оквира за Западни Балкана (WBIF). Такође, зајам од 85 милиона евра Европске банке за обнову и развој тек треба да буде пописан, а остатак ће бити финансиран из буџета Србије.
Ауто пут Ниш-Мердаре-Приштина је део основне индикативне транспортне мреже ЕУ. Коридор 10 и овај аутопут ће се повезати код Ниша и омогућити излазак Србије на албанске луке на Јадранском мору и боље повезати 500.000 људи.
Дужина будућег аутопута Ниш-Драч је 383 километара.
Почетак радова на деоници Ниш-Плочник, према садашњем плану, очекује се најкасније средином 2021. године.
Када је реч о железничком повезивању са Приштином већ су у току припремне пројектне активности са кинеским партнерима (CRBC) за градњу брзе пруге Београд – Ниш у дужини од 240 км која вреди око 2,1 милијарду евра.
У плану је да се ради пруга Дољевац – Куршумлија – Мердаре од 87 км за шта је потребно око 980 милиона евра. Затим Мерадаре-Приштина у дужини од 43 км уколико се на том делу буде градила нова пруга од Мердара-преко Прилужја до Приштине (јер од излаза из тунела Мердаре недостаје пруга).
Такође, пруга Приштина-Косово Поле-Ђенерал Јанковић-граница са Северном Македонојом од 70,8 км.
Постојећа железничка траса на релацији Београд-Лапово-Ниш-Дољевац-Куршумлија-Приштина укупне је дужине 388 км.
Саобраћај се тренутно одвија до Мердара пошто је тунел на самој административној линији урушен у НАТО бомбардовању. Од излаза из овог тунела код Мердара до Приштине недостаје око 36 км пруге, која је физички уклоњена са трасе.
Новом железничком трасом од Београда до Приштине, која би ишла од „места прекида“ код Мердара преко Прилужја до Приштине има око 400 км, а за њену реализацију је потребно изградити комплетно нову пругу у дужини од око 43 км од Мердара до Приштине.
Београд и Приштина су се, иначе, споразумом из Вашингтона обавезали да ће примењивати споразуме о аутопуту и прузи од Београда до Приштине, који су потписани 14. фебруара ове године, као и заједничку студију о изводљивости о опцијама за повезивање железничке инфраструктуре Београд-Приштина са луком на Јадранском мору. Договорено је такође да ће на реализацији тих пројеката сарађивати са DFC – ом и америчком Ексим банком.
Споразумом је предвиђено и обезбеђивање новца за финансирање кредита за мала и средња предузећа, међу којима ће бити и она за развој женског предузетништва.
Споразум је обухватио и регионалну иницијативу српског председника, тзв. Мини-шенген, којој је Приштина раније одбијала да се прикључи, као и раније најављено отварање директне авиолиније између Београда и Приштине.
Тема разговора током посете DFC-а биће и сарадња са америчким Министарством енергетике на изради студије изводљивости за потребе заједничког искоришћавања акумулације Газиводе, као и диверсификација снабдевање енергентима.
DFC, са укупним буџетом од 60 милијарди долара, од чијег доласка у Србију се много очекује, усмерен је пре свега ка подстицању приватних улагања у земље у развоју, а највише у области енергетике и инфраструктуре циркуларне економије.