У среду је обележен дан и слава Бастиона српства, западне српске државе, Републике Српске. Свети Стефан, 9. јануар дан који су многи из Босне и са запада покушали да оспоре, и да тиме директно утичу на брисање националног индетитета Републике Српске, као и самих ингеренција исте. Како им то није успело, народ се одбранио на референдуму о 9.јануару. Непријатељи Републике Српске морали су да нађу нови повод за напад на најзападнију тренутно постојећу српску државу (пошто је раније постојала још западнија Република Српска Крајина, све до злочиначког етничког чишћења у агресији знаној ,,Олуја“). Јасно је да је и сама Република Србија за многе зле умове на западу сама по себи превелика, те јој зато противно међународном праву, подржавајући тероризам и трговце људским органима и отимају срце – Косово и Метохију. Но, ни то им није довољно, спремају светски душебрижници оличени у западним либералним елитама нове фронтове у Србији: Рашку област, Војводину… Пошто су западњачки послушници успели да ,,јужну Србију или Вардарску Србију“ данас знану као БЈРМ, и стару ,,Српску Спарту“ Црну Гору учине антисрпским државама, у којима србофобични режими се удружују са властима у Загребу и привременим органима у Приштини у коалицију против Србије. Остаје им дакле још трн у оку, бастион српства Република Српска која у наметнутом грађанском рату створена, крвљу бранитеља огњишта натопљена, животима својих синова одбрањена, од очева својих јунака Радована Караџића и славног генерала Ратка Младића створена, као таква им већ скоро три деценије пркоси.

Шта да ураде западни моћници, овај злотвори, а да успеју да поделе српски народ западно од српске реке Дрине, шта да ураде да пољуљају, а можда и себи жељу остваре да униште Републику Српску. Разне експерименте су пробали, преко високих представника одузимали ингеренције стечене Дејтоном, од војске Републике Српске која је и створила ту српску државу, преко мењања грба и химне Републике Српске, слања у Хаг великог броја заслужних стваратеља Републике, мењања имена градова у Републици Српској са префиксом Српски, попут Српског Сарајева и многих других српских градова. Ништа им није дало резултат ни најмање да угрозе опстанак српског бастиона, ништа до последњег експеримента препознатог по шифрованом имену: ,,Правда за Давида“.

Трагичну смрт младог дечка и неспособност радника МУП-а РС да расветле његово убиство, амбасаде западних сила су искористиле да покрену лавину протеста и грађанског незадовољства које је концима из тих амбасада усмеравано на урушавање темеља Републике Српске и покретање нових братоубилачких сукоба. Народ уместо да захтева смену неспособних истражитеља при одељењу за убиства у Бањалучком центру безбедности, захтевају смену Додика, Жељке и ратног јунака пуковника Лукача.

И ако је у више наврата и сами Додик, Жељка и Лукач рекли да им је приоритет да се реши истрага о страшном убиству и тиме оконча свака шпекулација око те трагедије.
Додик и Лукач то морају под хитно решити, не због притисака са протеста које предводе сви антисрпски елементи, већ јер то заслужује жртва, да се зна истина о њеном страдању.

Да се казне починитељи и да се покаже да је Република Српска ефикасна и функционална држава у којој српска полиција штити сваког становника републике и да ће починиоци злочина увек бити кажњени. Да се западу одузме карта којом побуњује део обманутог народа против сопствене отаџбине и да у миру настави да се оснажена још једном победом повезује све јаче са Србијом. Можда тако да већ за 30 година постојања може да обележи и своје пуно међународно признање као независна српска држава – Република Српска.

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Миша Вацић, председник Српске деснице

loading...