Допинг је заиста велика опасност за спорт, али Светска антидопинг агенција (ВАДА), која је и ставила Русе на стуб срама, добро зна и да су сва најмоћнија недозвољена средства направљења на Западу.

Одлука Спортског арбитражног суда да забрани председнику Русије Владимиру Путину да у наредне две године присуствује Олимпијским и Параолимпијским играма, као и светским првенствима, нема никакве везе са спортом јер је мотивисана искључиво политиком. На тај начин се и поменути суд укључио у режиране хладноратовске игре Американаца и Британаца који имају велики утицај не само на арбитражни суд већ и на руководство МОК.

Вест из Лозане није изненађујућа зато што су Ујка Сем и Острвљани већ покушали да спрече Русију да буде организатор Зимске олимпијаде у Сочију као и Светског првенства у фудбалу. Они никако нису могли да прежале што им је план пропао и што је мундијал, по оцени многих, најбоље организован до сада.

Тада нису успели да победе Путина и Русију, па су чекали нову шансу да загорчају живот руским спортистима и руководству. Према одлуци суда произилази да је коришћење допинга била одлука руског државног врха, па због тога треба казнити председника и владу.

Допинг је заиста велика опасност за спорт, али Светска антидопинг агенција (ВАДА), која је и ставила Русе на стуб срама, добро зна и да су сва најмоћнија недозвољена средства направљења на Западу. А да не говоримо о томе да Американци на Олимпијским играма не иду на допинг контроле, јер за њихову спортску част гарантује Стејт департмент?! За спорт ништа мање од допинга опасне су прљаве западне политичке игре у којима је главни критеријум „ко није са нама, ми смо против њега“.

У одлуци Спортског арбитражног суда се каже и да руски државни руководиоци могу присуствовати великим такмичењима ако их земља домаћин позове. Уколико се то догоди и Путин прихвати позив, хоће ли Томас Бах имати образа да га погледа у очи?

Бранко Влаховић

Leave a Reply