Судећи по количини масе која је у данашње време зашла у дубоки материјализам, изгубио се смисао среће. Мозак просечног материјалисте ради на принцип: ‘Имам све, како то да нисам задовољан својим животом? А шта је у ствари ‘Све’?
Хајде да се осврнемо на најужу околину. Свако од нас зна некога коме срећа зависи од пара. Ако, примера ради, данас нема за лимунаду у неком кафићу у ‘Кнезу’ несрећан је. А срамота је да се купе три или четири лимуна и пије се код куће са пријатељем. Ово је најблажи пример роба материјализма, али како да истински будемо срећни?
Зашто су ромске заједнице истински најсрећније? Па, јер су задовољни оним што имају. Срећа им не зависи код новца, већ се радују што се воле међусобно и сви се држе заједно. Ко год жели да крене стопама срећног живота мора развити ‘стратегију’ како да живот оснује у природи, при мањем граду или Варошици. Јер у таквим местима остао је једини трачак светлости задовољства и истинске среће.
Будимо поносни на дедовину и село из ког’ потичемо, јер права срећа је у ‘Дедином комаду земље’ која је суво злато.
Андрија Поповић
