Конфликт између Београда и Приштине, по свему судећи, трајаће поприлично дуго уколико Србија настоји да то питање разреши у своју корист, међутим онда се поставља друго питање — шта радити са процесом уласка Србије у састав Европске уније, изјавио је директор Института за словенске студије Руске академије наука Константин Никифоров.

Он је у изјави за Спутњик рекао да уколико постоји жеља да се питање Косова разреши у корист Србије, онда је потребно ревидирати или замрзнути процес уласка у ЕУ.

„Све је ово веома компликовано. Власт Србије као да то не жели, већ потенцира на интеграцији Србије у састав ЕУ. Међутим, не видим како је могуће спојити те две ствари — замрзавање решавања питања Косова и улазак у ЕУ“, истакао је он.

Објашњавајући коме у корист иде то да конфликт траје дуго, Никифоров је рекао да постоје опречни ставови — неки су мишљења да то иде наруку Србији, да ће се нешто променити у свету и да ће то одговарати Београду, док други тврде да време ради за Албанце, јер што се дуже налазе у стању фактичке независности, положај њихове квазидржаве постаје све чвршћи.

Руски академик је рекао и да не мисли да би замрзавање косовског проблема у данашњим условима била толико лоша ствар по Србију, те је упоредио ситуацију са Приштином са проблемом Северног Кипра.

Говорећи о ставу Русије по питању Косова, Никифоров је рекао да за разлику од Запада који инсистира на томе да косовски проблем што пре реши, Москва настоји да подржи само онај договор који буде постигнут на сагласност обеју страна.

О руској спољној политици деведесетих година

Иначе, Никифоров борави у посети Београду где је учествовао на конференцији „Српско-руски односи у епохи крупних политичких промена“, на којој је говорио о политици Русије према југословенској кризи деведесетих година прошлог века.

Он је током излагања рекао да руска спољна политика током тог периода није била далековида у стратешком смислу.

„Бављење новом идеологијом уместо деидеологизације и монополизам ресора приликом доношења одлука били су тада приоритет за Министарство спољних послова Русије, и то у јеку свих дешавања деведесетих година прошлог века која су била преломна за Европу, али и читав свет. Распао се стари биполарни систем и формирало се нешто ново, а то је утицало на избијање југословенске кризе, а Министарство иностраних послова Русије то дуго није схватало“, оценио је.

Према његовим речима, у међувремену, 1993. године је донета принципијелна одлука о ширењу НАТО-а и тада су почела активна мешања Алијансе у кризе широм света, посебно у кризу у Босни и Херцеговини која је у то време била у првом плану.

Додао је и да је проблем био тај што Русији почетком деведесетих година није било неопходно да учествује у процесима који су се дешавали на Балкану, самим тим и политика Русије према Балкану није могла бити адекватна.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here