Како озбиљни проблеми искрсавају поводом даљег развоја кинеског ултра-амбициозног пројекта „Новог економског пута свиле“ – формално названог „Иницијатива појас и пут“ (Belt-Road Initiative, BRI) – Руска Федерација добија позитивну улогу којом би могла да промени читаву динамику источноазијског и евроазијског економског развоја, нарочито у светлу тзв. „трговинског рата“ који је покренуо Вашингтон. У зависности од тога како наступи, Русија би могла да помогне Кини да направи неопходне корекције свог тренутног модела развоја BRI, па чак и да помогне Америци да се развије на мирољубив начин. Ево неких фактора које треба имати у виду.

Откако је председник Си Ђинпинг званично предложио свој пројекат BRI у Казахстану 2013, остварени су велики продори у многим земљама, од Пакистана до Малезије и Африке. Изворни (прилично нејасни) концепт је умногоме проширен формирањем бројних државних „тинк-тенкова“ у Кини, од којих је сваки предложио овај или онај нови елемент. Међутим, велики проблем је протеклих месеци постао евидентан у неколицини земаља партнера BRI – попут Малезије – где се Кина водила сопственим пројектним концептима, игноришући потребе земаља партнера, па чак их понекад остављајући и у дуговима које не могу да отплате.

BRI је заиста једна од револуционарних идеја за продуктивну обнову (од дугова набрекле) светске економије. Како би се то догодило, он не сме бити пука реприза англо-америчког ММФ модела „са кинеским карактеристикама“. Управо у томе би скорашње иницијативе руске владе могле да пруже велико рекалибрирање. У том контексту се треба осврнути на скорашњи самит ASEAN-а.

ПУТИНОВ ФОКУС НА АЗИЈУ
Све док будаласти CIA државни удар у Украјини – изазавн од стране Џона Бренана и Џоа Бајдена – почетком 2014. није одвојио Русију од ЕУ – пре свега Немачке, Француске и Италије – доминантна оријентација руских политичких кругова била је ка Западу. Са уцењивачким притискањем ЕУ од стране Обамине администрације да наметне аутодеструктивне трговинске санкције Русији, Москва је разумљиво потражила друге опције. У почетку, то је подразумевало отварање нових економских, политичких, па чак и војних односа са другом гигантском евроазијском силом – Кином. Резултати ове сарадње су били импресивни у многим областима. Међутим, увек је присутна и опасност од тога да ће асиметрија односа једног дана учинити Русију превише зависном од Кине, уместо да буде равноправни суверен. Скорашњи наговештаји Путиновог померања тежишта ка Азији, и то мимо Кине, би могли да буду корисни за све стране.

Ваља истаћи да, док је руски премијер Медведев био послат на самит АПЕК-а у Папуи Новој Гвинеји (на којем се председник Си састао са потпредседником Пенсом), Путин је симултано одлучио да посети годишњи сусрет лидера ASEAN-а у Сингапуру 14. новембра у склопу самита ASEAN-Русија. Чланице ASEAN-а су Вијетнам, Малезија, Индонезија, Сингапур, Тајланд, Филипини, Камбоџа, Лаос, Мијанмар и Брунеји. На агенди самита била је и дискусија о томе како продубити контакте и трговину између руске Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и ASEAN-а, као и како формирати оно што су учесници назвали „Великим евроазијским партнерством“ у контексту Шангајске организације за сарадњу која укључује Кину, Индију, Пакистан, као и Русију и централноазијске републике.

Русија, захваљујући својој географији и економији, а упркос томе што није економски или финансијски колос попут Кине, налази се у уникатној позицији са које може да ефикасно помаже развој дубље економске и политичке сарадње широм Азије, нарочито у областима у којим је историјско неповерење према Кинезима снажно. Летимичан поглед на карту Евроазије показује колико је Русија блиска свим овим земљама. Зато је сада у доброј позицији да „уновчи“ своје географске, економске и чак војне предности код азијских партнера. Конкретније говорећи, на самиту у Сингапуру је склопљен Меморандум о разумевању са Русијом и њеном Евроазијском економском унијом како би се увећале трговина и инвестиције. ASEAN је по први пут званично дефинисао свој однос са Руском Федерацијом као „стратешко партнерство“.

Меморандум покрива споразум о царинским процедурама и трговинским олакшицама, санитарним и фитосанитарним мерама, техничку регулативу, електронску трговину, област услуга и инвестиција, као и развој бизниса. Међу договореним пројектима је и учешће напредног руског ИТ сектора у изградњи „паметних градова“ ASEAN-а, пре свега у сарадњи са Сингапуром. Путин је такође позвао представнике ASEAN-а да буду гости на Санкт-петербуршком економском форуму и Источном економском форуму у Владивостоку наредне године. Узајамна трговина између земаља ASEAN-а и Евроазијске економске уније коју предводи Русије 2017. је скочила за 40 одсто, на неких 36 милијарди долара, што је само делић укупног потенцијала.

Преговори са чланом ASEAN-а – Вијетнамом – су значајан пример потенцијала. Русија је ангажована у Вијетнаму још од открића првих комерцијално исплативих нафтних бушотина у водама око Вијетнама током Хладног рата. Године 2015. су ЕАЕУ и Вијетнам потписали споразум о слободној трговини. Билатерална трговина између Вијетнама и ЕАЕУ (90 одсто се односи на Русију) је скочила за 31 одсто током 2017. године, на готово четири милијарде долара, а путања раста у овој години је сличних димензија.

Земље руске ЕАЕУ су извозиле нафту, челик, ђубриво и машине. Вијетнамски извоз су пре свега чиниле компоненте за телефоне, електрични уређаји, компјутери, шминка и обућа. Извоз хране је укључивао воће, поврће, кафу, индијски орах и морске плодове. Споразум предвиђа постепено спуштање увозних тарифа на просечних 1-2 одсто за обе стране до 2025. Сада, са Меморандумом о разумевању између ЕАЕУ и ASEAN-а, Вијетнаму се отвара шанса да буде капија руског ланца снабдевања другим чланицама ASEAN-а. Вијетнаму споразум о слободној трговини са земљама ЕАЕУ отвара тржиште укупног БДП-а од 2,2 билиона долара. Циља се ниво билатералне трговине од 10-12 милијарди америчких долара до 2020, а од 30 милијарди долара до 2030.

ИНТЕНЗИВИРАЊЕ РАЗГОВОРА СА АБЕОМ
Током ASEAN самита Путин је такође имао приватне разговоре са малезијским премијером Махатиром који је недавно смањио учешће своје земље у BRI, као и са Шинзом Абеом из Јапана, индонежанским председником Видодом, јужнокорејским Мун Џае Ином и кинеским и тајландским премијером.

Нарочито су се истакли Путинови разговори са Абеом о решавању дуготрајног спора око Курилских острва, као и они са јужнокорејским председником Мун Џае Ином о трилатералној резолуцији са Пјонгјангом поводом корејског питања. Јапан, Јужна Кореја и Русија су чланови клуба ASEAN+8, односно Источноазијског самита.

Абе је изјавио да је спреман за заједничку резолуцију о територијалном спору који онемогућава потписивање мировног споразума између Русије и Јапана још од 1945. Пре неколико месеци Јапан и Русија су извели заједничке пробе коришћења поморске руте и транс-сибирске железнице за испоруке јапанске робе у Русију. Руска железничка артерија, са својом дужином од 9289 километара, има огроман потенцијал за трговину између две земље, и то према закључку заменика јапанског министра државне земље, инфраструктуре, транспорта и туризма, Тошихира Мацумота. Трговина се тренутно одвија преко мора или ваздушним путем, при чему је потребно до 62 дана пловидбе како би бродови стигли до Русије преко Индијског океана. Ваздушни транспорт је скуп. Нови коридор би драстично смањио трајање и трошкове транспорта – целих 40 одсто.

Године 2017. Русија и Јапан су се договорили да успоставе заједнички инфраструктурни развојни фонд, односно Руско-јапански инвестициони фонд, поред осталих државних инвестиционих фондова, како би реализовали заједничке пројекте. Решење спора око дотичних острва би могло да доведе до значајног раста тог фонда. Оно што Русији пружа јединствену шансу за развој економских и других веза са ASEAN-ом је чињеница да је Кина сада под огромним притиском Вашингтона због своје агенде „Made in China 2025“. Осим тога, Јапан, Јужна Кореја и Индија траже баланс од превелике зависности од САД и Кине. Русија би могла да се покаже као високо продуктивни „трећи пут“ који не подразумева пресецање веза са Кином, јер је Русија јединствени мост који повезује све актере.

ИНДИЈА И РУСИЈА
Скорашње руске трговинске иницијативе према ASEAN-у, Јужној Кореји и Јапану добијају још већи значај у светлу Путинових односа са индијским премијером Модијем.

Током октобарске посете Путина Њу Делхију, он и Моди су склопили званични споразум о испоруци руског напредног С-400 „Тријумф“ – најефикаснијег система ракетне ПВО на свету – упркос америчким претњама санкцијама. На заједничкој конференцији за медије, Моди је рекао да је „Русија увек била уз Индију“ и да је „имала кључну улогу у причи о индијском расту“. „Са временом су се односи између наших земаља кретали од јаких ка јачим“, додао је. Разговори су такође резултовали неколицином споразума о космосу, нуклеарној енергији и железницама. Нуклеарни споразум са Русијом – која је тренутно највећи конструктор постројења нуклеарне енергије на свету – подразумева и изградњу постројења за производњу нуклеарног горива у Индији. Поред тога, Индија ће купити и четири фрегате класе „Кривак“ од Русије, од чега ће две бити направљене у Индији, у склопу 2,5 милијарди долара вредног договора.

Овај састанак је био пети између Путина и Модија за годину дана. Они су поново потврдили стратешко партнерство, обнављајући односе који датирају од 1950-их. Скорашња руска пажња према Индији представља значајну промену у поређењу са протекле четири године у којим су руско-индијски односи били у силазној путањи услед покушаја Вашингтона да Индију увуче у своју сферу.

Када погледамо скорашњи азијски фокус Русије према не само Кини, него од недавно и ASEAN-у, обема Корејама, Јапану и Индији, постаје јасно да је Русија увидела да поседује јединствени потенцијал да се позиционира као кључ будућег економског развоја Азије. Очигледно је да Путин претвара у државни приоритет оно што је пре годину дана назвао „Великим евроазијским партнерством Русије“. У том оквиру је обелоданио намеру Русије да створи „енергетски супер-прстен“ који би ујединио Русију, Кину, Јапан, Републику Кореју и транспортни ланац Сахалин-Хокаидо, што је пројекат изградње мостова и тунела за железничка и точкашка возила, којим би се повезало најсеверније јапанско острво Хокаидо са руским Сахалином.

А све ово би могао да буде само почетак лукративне регионалне сарадње…

Ф. Вилијам Енгдал – консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани је политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици

Превео Војислав Гавриловић